Bob Živković – Izbegavam budale. Ponekad se suočimo – sve ih iscrtam!

bob-zivkovic

Dobrosav Bob Živković rođeni je Piroćanac. U oficijelnoj biografiji ovog maga ilustracije uz kojeg je odrastao dobar dio generacija koje obitavaju na našem sajtu, piše: “Od rođenja pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima.

Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi posle koje upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta”. Radovi jednog od najprisutnijih i najcijenjenijih ilustratora mogu se naći u starim dječjim magazinima poput Tik-Taka i Zeke, ali i onima kao što su: Nacionalna Geografija Junior, Evropljanin, Dnevni Telegraf, NIN, Playboy, Maxim itd. Ako nijeste uspjeli “zakačiti” nijedan od ovih magazina, njegov rad koji je obilježio stranice kultnog Politikinog zabavnika morao je da vas oduševi. Bob Živković tri puta je dobio nagradu Lazar Komarčić – najveću srpsku nagradu za rad na polju naučne fantastike (1985. 1986. i 1988. godine), a 1988. godine dobija povelju Društva za znanstvenu fantastiku Sfera (Zagreb). Jedini je ilustrator u Srbiji koji je dobio pet nagrada Neven, nagrada za najboljeg dečjeg ilustratora, kao i tri Zlatna pera za najbolje ilustrovanu knjigu. Dobitnik je, između ostalog, nagrade za najbolji dizajn za dečju igračku (1994), nagradu Zaharije Orfelin (2004), nagrade ULUPUDS-a za najbolje ilustrovanu knjigu (1996. i 2000.), nagradu Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos u popularisanju književnosti za decu (2005) i dobitnik je specijalnog priznanja na svetskom sajmu izdavača u Bolonji.

Šta mislite o stripu i ilustraciji danas?
Najzad priznati. Preživeli su proglašavanje za neozbiljne, manje vredne, dečje, komercijalne (i ostale gluposti). Verujem da danas i najtupastiji kritičari uspevaju da shvate njihovu ulogu u umetnosti.

Kako nove tehnike utiču na ilustraciju?
Kao i uvek kroz istoriju. Nikako.
Moj profesor je urlao na mene da ne koristim flomastere nego rapidografe, njegov deda mu je zvocao da “pravo muško ne crta rapidografima nego rajsfederom”, dedin deda je lupetao da “nema slike ako se ne grebe ugljenom”, neadertalac iz susedne pećine je histerisao da nije prava zidna slika ako je crtaš prstima a ne (valjda) zadnjicom. Oduvek je bilo neadertalca koji veruju u magiju oruđa i misle da je tehnika i tehnologija kriva ili zaslužna za umetnost. Nove tehnike pomažu samo da manje prskam bojama po sobi.

Važite za najpopularnijeg ilustratora u Srbiji. Izgleda ste pogodili kako se ljudi osjećaju i kako doživljavaju stvarnost.
Pomešali ste me, nisam ja “najpopularniji” ja sam “Najdeblji ilustrator u Srbiji”.
Takođe sam jedini zaludan, bez života, ozbiljnih obaveza i radnog vremena pa mogu da visim po ceo dan na internetu. To pomaže. (umetnost je pitanje ukusa, koliko ima onih koji me vole, bar toliko ima onih kojima idem na nerve)

U kakvoj stvarnosti živite?
Stvarnost? Ne razumem? Ok, ok, odgovaram, priznajem malo sam rascepan između WoW-a, Skajrima, Folauta i Heroja 3. Strogo pazim da ne uključim dnevnik – monstruma se plašim.

Veoma ste produktivan autor. Šta Vas najviše inspiriše da stvarate?
Nisam produktivan. Ja sam predak-svih-autora. Moja prva knjiga je izašla pre 35 godina.
Za 35 godina i lenj ilustrator bi napunio dva ormana crtežima. Inspiriše me sve (ili raduje, ili iritira, ili provocira, ili motiviše). Ja razgovaram, komentarišem crtežom. Nije svaka tema “Tolkin” ponekad (često) moj crtež je samo psovka.

Da li vas nekad nešto izbaci iz takta, da to prebacite na papir i tome se “kreativno osvetite”?
To su te psovke. Izbegavam koliko mogu budale, ali sam predebeo da pobegnem. Ponekad se suočimo – sve ih iscrtam.

Koje autore iz Vaše branše cijenite najviše?
Mebijus je Bog.

Dobitnik ste mnogih nagrada. Koje Vam posebno znače?
Nijedna. Otkad je to trka? Ko je sudija? Zar ja umem (mogu) da trčim? Trudim se da me nema kad daju nagrade. Nijedna mi nije donela pare da bi se radovao, sudije mi nikad nisu bile bliske.
Umesto nagrada, posebno mi znači, što ljudi koje poštujem i koje volim kažu da su kao klinci voleli moje crteže (a danas su bolji (ljudi) od mene).

Koja je budućnost stripa i ilustracije na ovim prostorima?
Gde mene pitate o budućnosti. Meni se kosa diže na glavi od meteorologa, a kamo li horoskopdžija i proroka. Čim zakoljem pevca, bacim pasulj, otvorim tarot – javljam vam. Strip je “najmlađa umetnost”, za sada su starci krepavali a mladi išli dalje. Verujem da ga čeka “svetla budućnost”)

U Crnoj Gori Vas mnogi prate, nadam se da će uskoro imati priliku i da Vas ugoste. Hvala za intervju!
Hvala vama, pozdravite mi Sutomore i Valdanos 🙂

razgovarao: ĐorđepunX