Billie Joan @ Blues Brothers Bar – Punk Americana

Zove se Joan, Billie Joan. Nešto kao kad se Bond predstavlja. Dolazi iz Splita, iz BARREN LAND (jalove zemlje) kao što glasi naziv njenog albuma prvijenca. Bila je gost u našoj takođe BARREN LEND u Podgorici, Nikšiću i Kotoru. Moja malenkost, malenkost jednog sredovječnog odrtog punkera usudila se da napiše par redova o ovoj pojavi, personi, dami, BUNTOVNICI, PUNKERKI!!! Punkerki sa akustičnom gitarom. Prvi dojam preko sredstava informisanja (you tube-a) mi je bio – ok je ovo, korektno. Hajde da je ugostimo, pa šta bude – bude.

Već sami susret i razgovor prije nastupa u kultnom Blues Brothers Baru ulivao mi je neku nadu da će biti dobro, što je potvrdila i petominutna tonska. Onda je krenuo show!!!

Gitara koja plače i puca, glas koji jeca i grmi, tekstovi koji se zakucavaju u lobanju poput eksera. “Ovo je pjesma o mom ocu koji se ubio kada sam imala 14 godina; ova je o desetogodišnjoj propaloj vezi; ova (jalova zemlja) je o Hrvatskoj; ova je o Splitu”… U momentu primijetim kako mi je pala donja vilica i da su mi sve dlake u zraku. Trljam oči! Da li sanjam? Na svu sreću – ne!!!

Billie Joan ili ti Ivana Pezo je kantautorka koja sa akustičnom gitarom zvuči kao full band, za koji misli da joj je potrebam, a i ne! Misli da bi joj popunio zvuk, ali se boji da ne izgubi svoj identitet. Ivana je inače profesor engleskog jezika i kada priča sama sa sobom, priča na engleskom. Stoga logično i proizilazi da su joj tekstovi na engleskom jeziku.

Na gitari joj je slika Dilana što dovoljno govori o njenom uzoru i muzičkom načinu razmišljanja, iako joj je prvi susret sa kasetom Bruce Springsteena koju joj je otac poklonio kao klinki promijenio dosta toga. Od želje da ima bend do „hej pa mogu i ja ovako sama“. I može! Definitivno može!!! Dok ovo pišem, čitam i impresije ljudi iz Kotora gdje je takođe nastupila, i još sam sigurniji u svoj sud!

Čuh punk bez struje, bubnja, električne gitare i basa i zaljubih se. Čuh tekstove koji su direktni, sažeti i anarhistični. Čuh Billie Joan i jedva čekam da je opet čujem i da se družimo. Doviđenja.

Saša