Bane Vukosavljević, gitarista i pjevač nekada kultnog subotičkog benda Džukele, sada uspješno predvodi jednu drugu skupinu. Grupa se zove Nafta, iza sebe ima dva albuma, singlove i sprema novi material. Sa njim smo popričali o radu sa oba benda i još nekim stvarima koje su se izdešavale u poslednji dvadesetak godina.
Dosta čitalaca je čulo, ali možda ne bi bilo loše da se prisjetimo na početku razgovora Džukela – kultnog benda devedesetih. Dva odlična albuma i onda kraj. Kako danas izgleda to doba i taj bend iz tvoje perspektive?
Ta dva albuma koja smo uradili ući će u istoriju. Takođe i Nafta. Sve. Džukele su bile iskren i realan band isto kao što je to danas Nafta. Kultni status je teško zarađen. Ne možeš ti da “farbaš” ljude. Možeš, nekoliko puta, ali vrlo brzo se vidi da li je to fejk ili ne. Zna se ko rokači, a ko čizme o klin kači. Devedesete su bile grozno okruženje: ratovi, sankcije, ksenofobija, siromaštvo itd. Ali, ljudi, normalni ljudi, koji nisu izazvali ta sranja borili su se da očuvaju duh i veru u budućnost. Mi smo to, između ostalog, radili kroz muziku-bend kao filter za pročišćenje od zla. Moji tekstovi iz tog perioda su zapravo vrlo depresivni i mračni, ali ipak su na kraju ostavljali neku nadu. To nisu niske strasti i jeftine emocije.
Došlo je neko vrijeme kada su okupljanja popularna. Ne vjerujem da je to u filozofiji Džukela, ali je li bilo planova da se Džukele ponovo okupe?
Ne trebaju Vam više Džukele, imate Naftu. Ja sam tu, a ionako sviram nekoliko svojih starih stvari koje zvuče odlično. Samo izgleda da je nekima draže da plaču za Džukelama nego da podrže Naftu koja je živ band. Hoćete da čujete uživo “Most”, “Energija”, “Čovek u odelu od zlata” ? Ok.
Baš prije neki dan u intervjuu sa piscem, splićaninom Antom Tomićem čitam kako bi volio da pređe da živi u Suboticu i „da živim među tim normalnim, pristojnim ljudima, ravničarima”. Je li baš tako? Možda i mi dođemo.
(smeh) Pa, ravničari jesmo, to sigurno, brda ni za lek. E, sad, da li smo normalni i pristojni… Niko više posle devedesetih nije normalan i spokojan, uvek neke krize i neizvesnost, mladi i dalje napuštaju zemlju, nikom nije lako. Ali treba razvijati saradnju među bivšim republikama što više i što jače. To bi trebala da bude ta pristojnost. Postoje razlike, ali zbog naše dece ne treba da se vraćamo stalno u prošlost. To je teško, ali u suprotnom nema ni budućnosti. U svakom slučaju, verujem da bi čovek trebalo da može da živi tamo gde mu je ok.
{youtube}JJJ35jfoAUI{/youtube}
Nafta već više od decenije gura svoju priču. Dva albuma su tu. Nedavno i singl. Da li je vrijeme za novi materijal?
Sigurno. Samo što smo mi odlučili da održimo pažnju izbacujući nekoliko singlova pa će to na kraju i biti album. Još uvek krčimo put do svoje publike. Nije lako.
Da li je pjesma „Rođen sam u pesku” ispipavanje pulsa publike pred album ili je nešto drugo u pitanju?
Drugi po redu singl, dosta dugo se vrtela i na radiju. Sviđa se ljudima. Pesma govori o čoveku koji živi flat-u ravnici.
Koliko su koncertne aktivnosti Nafte ograničene današnjim uslovima internetskih promocija, izdavaštva, sve većih uslova za nastupe na regionalnim festivalima. Da li je recimo svojevremeno Džukelama taj put bio lakši?
To je vrlo lako. Dovoljno je da nas pozovete i platite nas egal sa nekim bendovima mnoooogo lošijim od nas. Inače, svi kažu da smo uživo još bolji. Pozivam ovom prilikom organizatore festivala da nas što pre uvrste u program da bi shvatili šta su propuštali (smeh). Fora je u tome što sve manje bendova zna propisno da roka. Mi nismo zaboravili.
{youtube}BTiKLnNDY3w{/youtube}
Ovako sa strane gledano, ne bi se reklo da vas mnogo zanima medijska pompa i slične promocije koje današnji bendovi upražnjavaju. Ima li istine u ovoj konstataciji?
Ima. Mi nismo manekeni i važnija nam je muzika od sjaja tabloida i snobovskih promocija. Za to nam se totalno fućka. Uradimo mi tu i tamo neki video spot čisto da eto, imamo i to, jer danas imaš You Tube pred noge. Pa, bože moj, treba se i dovući na koncert.
Kada smo kod izdavaštva, koliko vam odgovara danšnji način plasiranja muzike? Internet je stvari okrenuo naglavačke, kako se Nafta snalazi u tome?
Fino. Na Soundcloud-u imaš sve. Mi okačimo singl na Tube, FB i onaj ko je na toj frekvenciji naći će ga. Čak ne mora ni da ga lajkuje, nebitno. Ne plaćamo povećavanje vidljivosti objave, to rade narodnjakuše. Na koncertima ponesemo diskove za prodaju. Ovi što nas prate, to su iskreni fanovi, svi do jednog. Nama ni ne treba lažna publika, pa onda ovi što misle da mogu da igraju po stolovima uz našu muziku, ajmo sada svi ruke gore i ti debili.. Oni neka idu na narodnjak-rok, bez mozga itd. Od nas to neće dobiti. Naša publika razmišlja. Koncerti su slavlje.
Jedno od glavnih oružja Nafte su tekstovi. Socijalnog angažmana ne nedostaje. Slično je bilo i sa Džukelama. Da li je to jedini put kojim vrijedi ići i koliko je to u stvari prepreka?
Svako ko kritički ne posmatra društvo, na kraju će biti izgubljen. Ne budi ovca, brzo će te pojesti. Ako si previše vuk, neće te simpatisati. Imam i ljubavnih tekstova, “Svemir”, “Sa tobom imam sve”, “Kraj tebe” na primer. Nije sve politika. Neke pesme slave sam život po sebi, radost trenutka, kao npr. “Sve je naše”, “Mesec” itd.
Iako u tekstovima iznosite dosta kritika na račun današnjeg društva i sistema, sve to ne zvuči toliko crno i pesimistički kao kod nekih drugih bendova vaše generacije. Je li teško naći nešto pozitivniji ugao gledanja u Srbiji i na Balkanu danas?
To je umeće rollercoaster poezije. Balkan je uvek bio poseban. Istresem ti probleme, ali ne ostaješ ubedačen i utučen jer shvataš da mora da postoji rešenje. Preterani optimizam je takođe neprihvatljiv. Nema više “lako ćemo, samo da igramo”. Ali nada mora da postoji. Uostalom, civilizacija opstaje na taj način. Prepreka je tu da se preskače. Nisam baš za kolektivno samoubistvo usled nedostatka vizije u bolje sutra. Shvataš da se moraš boriti. Posebno protiv primitivizma.
Za kraj, možeš li nam reći svoje viđenje, nazovi je, alternativne muzike na ovim prostorima?
Sam pojam “alternativa” kazuje da se neke stvari mogu uraditi drugačije, drugim putem. Ima, bilo je i biće kvalitetnih bendova sa ovih prostora koji vrede. Ako mi se neki band sviđa, podržaću ga, otići ću na koncert. Prosto. Zajebi kompjuter, igrice i blejanje kod kuće. Idi na koncert. Upoznaćeš neke nove ljude. Što se tiče Nafte, ja sam uvek za plasiranje novih ideja. Ne po svaku cenu, ali volim da radim originalno, da budemo ne bolji, nego drugačiji, posebni i novi. Možda zato i prođe neko vreme dok nas ljudi ne prihvate i shvate. Ali, to se lako rešava. Jednostavno, probaš da uživaš u našoj muzici i što bi rekli “samo će ti se kasti”.
DL
{jathumbnail off}