Izdali ste album, snimljen je prvi spot, recite mi gdje ima album zvanično da se kupi u CG?
Album je izašao u elektronskom formatu i može se besplatno skinuti putem linka na našem sajtu www.atheistrap.net ili direktno sa sajta www.converse.rs, a što se tiče tvrdog formata ima ga na cedeju sa 4 bonus pesme, štampanog u ograničenom tiražu i može se kupiti preko našeg sajta ili direktno na koncertima.
Šta su dalji planovi benda?
Promocija albuma praćena serijom koncerata po svim delovima bivše Jugoslavije, one prave. Ne pravimo dugoročne planove. Što je rok duži – više parametara se menja i to košta vremena i živaca, a ovako – šta ti padne na pamet to uradiš i ideš dalje.
Još jedno pitanje vezano za novi album. Zašto baš Pokvarenjaci? I kako je nastala Spritzer Boys?
Kako to da nisi pitao zašto Matori? Mi smo od onih koji kvare ljude, naročito mlade, time što im na više ili manje duhovit način ukazujemo na prave vinovnike sranja koja nas sve zajedno pritiskaju. No, ne pričamo samo o lokalnim i globalnim problemima ljudi, ima tu i prilično ličnih doživljaja koje opisujemo u pesmama. Ponekad se nađe i neka naručena, poput Spritzerbojza. Naš prijatelj Čonta iz Čerevića je, u želji da promoviše kod mladih iz Beočina i okoline neke druge vrednosti, različite od uobičajenog heroina i ostalih uličnih sranja, preuzeo FK Sremac i pitao nas da li bi napravili himnu kluba da na taj način animiramo mlade i ukažemo im na neke zdravije vidove razonode i korišćenja viška slobodnog vremena. Pošto je u pitanju Beton Liga Druga Od Dole to nam nije predstavljalo nikakav problem. Presudni faktor da pesma bude kakva jeste je bio kada smo na pitanje šta je krajnji cilj momaka iz Sremca dobili odgovor da im je cilj da osvoje Ligu šampiona! To je prelomilo da napravimo najbolju himnu nekog fudbalskog kluba na ovim prostorima, a i šire. U međuvremenu je Sremac otišao u još niži rang takmičenja, ali se nadamo da je razlog tome samo trenutna slabost tima, a ne naša pesma.
U dokumentarcu o NS punk sceni svi bendovi su žalili za starim vremenima, pa i u emisiji o vama na RTS provijava taj žal za starim vremenima koja su bila izuzetno teška za život. Recite mi šta mislite o ovom naglom porastu svirki, aktiviranja bendova, izdanja, reizdanja, gostovanja nekih punk legendi u vašem gradu, Exitu, pa čak i doček Nove godine na trgu. Kako gledate na sve to?
Žal za dobrim starim vremenima je uobičajena stvar. Pre dvehiljadite rokenrol je bio jedna od oaza kritičkog mišljenja i kao neki vid subverzije bilo ga je u svim medijima, za razliku od današnje situacije, kada je dolaskom slobode, demokratije i megamarketa prestala potreba za razmišljanjem uopšte. Svirke, izdanja, broj i kvalitet domaćih i stranih bendova, manifestacija, sve je to samo dokaz da se dešava nešto mimo kontrole medija i uprkos tome. Primer za to je novosadski festival „To be punk” u organizaciji SKC Novi Sad, koji je prošle godine u dva dana posetilo oko 5000 ljudi iz cele ex-Yu, a sve je organizovano uz minimalan budžet i podršku nekih dobrih i svesnih pojedinaca. Doček na trgu je bio samo kruna dešavanja i pokazao je da je bilo sasvim opravdano koncipirati ga tako, jer se ne sećam kada je centar Novog Sada bio tako pun ljudi, uprkos kiši i ostalim sranjima neelementarne prirode.
Kad smo kod legendi, na zadnjem albumu u bonusu koji se dobija uz original disk ste obradili Pankrte i The Ruts? Odakle ideja?
Oba benda slušamo od 80-e i, kada smo čuli da se spremaju tribute albumi, nije bilo razmišljanja. Na žalost, album sa obradama the Ruts nikada nije izašao, u međuvremenu je Paul Fox, njihov gitarista, otišao u legendu, a mi smo rešili da snimak te dve pesme sa jedne novogodišnje studijske probe objavimo kao bonus na albumu.
Jedan ste od rijetkih bendova koji traju toliko, a još svirate punk rock. Šta je bilo najteže u karijeri?
Najteže nam je svakako bila smrt našeg Zareta, kada smo bili skroz sluđeni i nismo imali predstavu šta, kako i da li dalje. Sve ostalo je kerov kašalj. Nas možemo samo mi sami da zaustavimo, zato sviramo to što sviramo i to prevashodno iz unutrašnje potrebe i imamo sreće da dosta ljudi to voli i ceni i poštuje.
Ima li ponuda za neku evro turneju jer pretpostavljam da Jugu znate više napamet.
Biće nešto, ali ne znam kada, verovatno uskoro. Sada su ukinute vize, pa je neuporedivo lakše krenuti u organizaciju tako nečega.
S’ obzirom na to da su alternativni bendovi bili jedan dio zida koji je bio suprotstavljen Miloševiću, kako danas gledate na političku situaciju u Srbiji, na fašiste i antifašiste koji su čini se aktivniji nego ikada.
Bitno je definisati fašizam kao spoj države, crkve, medija i visokog kapitala u cilju što kompleksnijeg iskorištenja svake jedinke, a zarad sopstvenih uskih interesa. Fašisti ili bolje rečeno „fašisti” nisu svesni da su samo potrošna roba, jedan od uličnih instrumenata vlasti i ništa više od toga. Oni su protiv sistema koji ih tlači, a taj isti sistem ih jako dobro čuva za prljave poslove koje ovi obavljaju. Primer u Srbiji je što su šest loše organizovanih anarhista, koji su u znak protesta protiv hapšenja grčkih studenata molotovljevim koktelom zapalili kapiju grčke ambasade, pola godine čamilo u pritvoru čekajući suđenje za terorizam, a do sada niko nije odgovarao za divljanje pripadnika fašističkih organizacija na mitingu pod patronatom države u tom istom Beogradu, kada je, između ostalih sranja toga dana, spaljena američka ambasada i poginuo jedan od zavedenih klinaca. To nije akt terorizma. To sve se dešava posle omraženog Miloševića, koji je isto tako koristio iste te likove za svoje lične potrebe.
Da se vratimo muzici, na svakom vašem albumu stoji povelik spisak izvođača kojima zahvaljujete, zbog čega je to tako?
Svaki put kada završimo album u toku preslušavanja istog pronalazim detalje koji su, svesno, nesvesno ili podsvesno, pokradeni od nekih bendova i likova koji su uticali na nas i to je način da ukažemo poštovanje našim precima i učiteljima. Neko se na inspiraciji zahvaljuje bogu, mi se zahvaljujemo manje imaginarnim likovima.
Vaše pjesme oslikavaju realne događaje. Koliko je vaših pjesama zaista istinito, a koliko je izraz mašte i inspiracije?
Što bi rekao Mati Nikenen – odnos je šezdeset prema pedeset posto. Automobilske su, na primer, čista fikcija, a Kriminalna je surova realnost. Sve je to, u stvari, kao i u stvarnom životu, ispreplitano i ne može jedno bez drugoga.
Koji Vam je koncert ostao urezan u pamćenje?
Uh… Puno toga ima, pojavljuju se u grupama, ne mogu se setiti ni jednog tako posebnog…
Kao stari pankeri, šta je najbitnije što jedan pank bend treba da posjeduje.
Potrebu i želju da promeni svoj mikrosvet na bolje. Za tim sledi ostalo.
Da li planirate neko novo Live? Možda DVD?
Za sada planiramo samo „Tour matorih pokvarenjaka”, videćemo šta ćemo dalje kad nam nešto padne na pamet.
“Momci želim vam puno uspeha”. Hvala na intervjuu.
Hvala, takođe, takođe.
Razgovarao: ĐorđepunX