Izdavačka kuća Darkvud (Darkwood) objaviće u jednoj knjizi 12 brojeva serijala Džerija Dagana i Brajana Posejna, koji počinje pričom “Mrtvi predsednici”. Strip za odrasle Dedpul je nastao sredinom devedesetih, a slavu je stekao na smeni vekova.
“Ovo je novi početak, od kada je Dedpul postao planetarni fenomen. Strip je napravljen i za ljude koji nikada nisu čuli za Dedpula, mada su posle filma svi čuli, kao i za one koji ga već vole”, rekao je agenciji Beta urednik Darkvuda Vladimir Tadić.
Dedpul je u februaru debitovao na filmu i postao planetarni hit, jedan u nizu hit filmova o superjunacima izdavačke kuće Marvel. Zbog svega toga, prava na objavljivanje ovog stripa nisu bila lako dostupna.
“Prava za Marvel nisu najpovoljnija. Marvel je postao planetarni brend koji daleko prevazlazi stripovske okvire, ili one iz (strip magazina) Eksa, koji su čitali malo stariji ljubitelji stripa. Ukratko, Marvel je najtraženiji bend na planeti, ne samo stripovski i nije bilo lako doći do prava. Uspeli smo, kao što smo uspeli i za Osvetnike (Avengers)”, rekao je Tadić.
Dedpul je specifičan junak po mnogo stvari. On je vrhunski borac čija je supermoć natprirodna regeneracija, ali tela koje je već oštećeno. Osnovna karakterna crta mu je što je potpuno lud, što ništa ne shvata ozbiljno i što se stalno šali.
Ono što je specifično za Dedpula je da on zna da se nalazi u stripu, a pošto je ovo licencno izdanje, Dedpul sada zna da se nalazi u srpskom stripu, tako da već od predgovora počinje da se obraća gledaocima lokalnim rečnikom, a tokom priče koristi reference na domaće repere, muzičke grupe ili rijaliti zvezde.
“Politika Darkvuda je takva da se svi lokalizmi prevedu u domaće, pogotovo kada je humor u pitanju. Humor je naišao na odličan odziv, a on je esencijalni deo Dedpula. Kod njega je to moguće, jer on zna da je u stripu, a sada je svestan da je u srpskom izdanju Marvelovog stripa”, objasnio je Tadić.
Darkvud ne može ovde da računa na veliku zaradu, kako zbog skupih prava na Marvelove stripove, tako i zbog povišenih troškova izdavanja kolor stripa.
“Diskutabilno je da li će strip biti finansijski uspešan, jer su stripovi mnogo skuplji za izradu nego knjige, a prodaja je manja nego knjige, na primer, Paola Koelja. Ali, bez obzira na sve, nadam se da će Dedpul zaživeti, jer je potreban. On ništa ne shvata ozbiljno i dobro dodje u ova sumorna vremena i u Srbiji i u svetu”, rekao je Tadić.
Prevodjenje Dedpula je poseban izazov, jer je bilo potrebno ne samo preneti humor, nego ga i lokalizovati na područje Srbije. Zato se na knjizi umesto standardnog “prevod” nalazi “prevod i adaptacija”, koju je radio beogradski prevodilac Draško Roganović.
“Nije bilo lako. Svaka čast Tadiću, jer je obavio 50 odsto posla onoga što smo radili. Prevod stripa je bio duplo, ako ne i tri puta duži nego u originalu, jer sam za svaku foru davao tri-četiri opcije, a negde i po 12. Radilo se tako, jer smo želeli najbolje moguće fore, a neke igre reči nije bilo moguće prevoditi, zato i stoji ‘adaptacija'”, rekao je Roganović.
U srpskom izdanju Dedpula postoje reference na bend Goribor, reperku Mimi Mercedez ili kriminalca i rijaliti zvezdu Kristijana Golubovića.
“Ima fora koje klincima neće ništa značiti jer se pozivaju na strip magazine iz šezdesetih, a ima i fora za 16-godišnjake koji vise na ‘forčenu’ (4chan), Snepčetu (Snapchat) ili Reditu (Reddit). Ovo je strip za sve generacije. Što se tiče referenci, Dedpul je recimo zaljubljen u Beu Artur, a kod nas malo ko zna ko je ta glumica, ali zato svi znaju za Rahelu Ferari. Isti je slučaj sa nekim američkim reperkama ili drugim lokalizovanim forama”, rekao je Roganović.
Ovaj junak je u domaćem izdanju kratko opisan sledećim rečima: “(On) je plaćeni ubica koji svojim metama raznosi face krupnim pucama, a svojim prijateljima probija uši glupim forama. On je regenerisan i degenerisan, on je Lajavi strelac, on je Dedpul”.
“Ukratko, kao i Dedpul, pucaš na sve strane i nešto ćeš valjda pogoditi”, rekao je kroz smeh Roganović.
Srpskoizdanje Dedpula imaće više od 250 strana i biće objavljeno u tvrdim koricama.
(www.beta.rs)