Tačno dve decenije nakon snimanja sjajnog albuma “Put do srca”, usled raznoraznih nepredviđenih okolnosti Bane Jelić je tek ovih dana čitav proces objavljivanja priveo kraju, i ovoga puta u saradnji sa najstarijom nezavisnom izdavačkom kućom u Srbiji Take It Or Leave It Records… Kako je čitava priča tekla pročitajte u nastavku, u autorskom tekstu samog umetnika.
Album „Put do srca” dostupan je na kompakt disku kao i na svim relevantnim digitalnim platformama:
Digitalne platforme:
Google play: https://tinyurl.com/yaw4wjty
Amazon: https://tinyurl.com/yawwudes
iTUnes: https://tinyurl.com/ydczngol
Spotify: https://tinyurl.com/yblp7ppd
Deezer: http://www.deezer.com/album/42931851
Može se preslušati i na Youtube kanalu izdavača: https://www.youtube.com/watch?v=b-zxxSruCqQ&list=PL9Cs-Pc1Usr39jtuQJISor2Ox7b11WETO&index=1
„Kada je u pitanju moja karijera bez popularnih bendova u kojima sam svirao sve je išlo nekako nesvakidašnjim, začudnim a pomalo i šokantnim tokom. 1997. godine ponudio sam diskografskoj kući PGP-RTS svoj instrumentalni album “Universe” i u startu sam doživeo poraz za moj album prvenac koji je u to vreme bio nešto sasvim drugačije i novo na jugoslovenskom tržištu. To je bio album na visokom nivou, a sluha izdavača niotkud, potpuna nezainteresovanost. Do tog albuma skoro niko u ex Yu nije snimio takvo virtuozno delo sa kojim sam trebao da stanem kao mlađi gitar heroj a možda i rame uz rame mojih uzora, legendi i starijih kolega – Vlatka Stefanovskog, R.M Točka… ili tačnije kao nastavak art gitarske priče mlađe generacije.
Poražen od odbijanja nekoliko diskografskih kuća dolazim na ideju da je neophodno napraviti vokalni album. Sećam se tada sebe kao umetnika punog entuzijazma, energije u ratnoj spremnosti za osvajanje svih vrhova. Imao sam mladalačku naivnost i konstruktivni inat iz kog se ubrzo rodio sjajan bend. Sastavljam ekipu sa najboljim muzičarima tog vremena, pa i sadašnjeg, a to su: Stevan Nimčević – bas gitara, Čeda Macura – bubanj, Žika Filipović – klavijature, Igor Vukojević i ja lead vokal. Na albumu je bilo i drugih izuzetnih muzičara koji su mi pomogli da izvedem sve šta je bilo neophodno. Ubrzo nalazim zajednički interes sa Futom Radulovićem (Lucky Sound records) i ulazim tog leta 1997. godine u studio. Sećam se Fute koji se spremao da ide na more kako mi predaje ključeve od studija i kaže: Bane, sine, evo ti ključevi od studija. Nađi snimatelja. Imaš sve ukupno 40 dana da sve snimiš i kad se vratim da te nema, a o ostalom još ćemo razgovarati. I da ne zaboravim, na vratima imaš mnogo zajeban alarm, vrišti ko lud a onda Brale dolaze kerovi i gorile i ništa ne pitaju već samo biju.
Naravno ništa nije bilo od tih kerova i gorila ali bilo je od tog sudbonosnog dana kada sam ušao u studio Lucky sound onako ponosno Mocartovski (to mi sad izgleda jako smešno) sa pravom ekipom muzičara. Nisam bio čak ni poluspreman za rad ali držao me je neki bezbrižan osećaj jer sam već sve imao u glavi šta i kako je trebalo uraditi. Sećam se da sam kao kantautor radio u tom studiu i do 15 sati, a prosek je bio 12, ali svaki dan. Hronično sam bio iscrpljen i neispavan, a svaka nota je bila pod mojim dirigentskom palicom. Brinuo sam i nadzirao svaki potez od svih muzičara. To je bio jako težak tempo za rad ali zadovoljstvo je potrkrepljivalo dušu, inače, ko bi izdržao takav ritam rada da nije bilo tog ushićenja za stvaralaštvom?
Srećom sve je završeno u tačnom roku za 40 dana i što je najvažnije urađeno je dobro. Dobio sam ono što sam želeo ne baš 100 % ali 90 zasigurno, taj muzički miks roka, hard roka sa blažim elementima pop rok zvuka i produkciju. Ali šta reći – loših spinova u mojoj muzičkoj karijeri je bilo i ovog puta. Album je čekao na finalnu realizaciju (izdavanje) dvadeset godina ni, manje ni više.
Iz tog razloga na cd-u “Put do srca” je postavljen pečat (anniversary 20 years). Srećom je produkcija još tada bila dobro urađena pa se ne primećuje ona neka patina, zvučna zastarelost prilikom slušanja.
2002. godine muzička kuća PGP-RTS ipak objavljuje moj prvi cd “Universe” koji je u neverovatnom roku prodat u ne malom broju. Moj drugi instrumentalni album “East West” je snimljen 2003. godine a objavljen je u decembru 2015. Album “Srce zmaja” vokalni cd snimljen je 2003. a objavljen još najbrže 2007. godine. Za neko divno čudo te 2007. godine selim se za Stockholm i cela priča ide nekim potpuno neočekivanim tokom, pa i muzičkim tokom života. Te iste godine snimio sam još jedan heavy metal album, stoji na youtube pod nazivom „unfinished album” koji još uvek nema podršku diskografske kuće.
Album “Put do srca” ove 2017. godine slavi svojih 20 godina, slavi svoj izlazak iz tisovine ormara najavljujući svoj trnovit put do vaših srca. Ovom prilikom moram da najavim i moju prvu knjigu koja je paralelno izlašla sa ovim Anniversary albumom a zove se “Ognjeno ogledalo”.”
Biografija by Wikipedia
Bane Jelić rođen je 1967. godine u Beogradu. Od mladosti su ga privlačili muzički instrumenti i muzika. Akustičnu gitaru je počeo da uči s deset godina, a s dvanaest električnu. Prema njegovim rečima, proveo je mnogo vremena usavršavajući svoje veštine na gitari, vežbajući u proseku po deset sati dnevno.
Kada je imao samo dvaneast godina, Bane je s drugovima formirao svoj prvi sastav, Leteće konzerve, koji je svirao domaće i strane pesme. Već sledeće godine, postao je član hevi-metal benda Apokalipsa, gde je nastupao zajedno s mnogo starijim muzičarima, učestvujući s njima 1981. godine na velikom koncertu na Tašmajdanu, gde je voditelj programa bio Vladimir Janković Džet. Ovaj koncert je uživo prenošen na Radiju 202.
Profesionalnu karijeru Bane je započeo 1984. godine s Magičnim okom. Bend je organizovao nekoliko turneja širom Jugoslavije, i imao je više nastupa na radiju i televiziji. Kada je u Beogradu 1985. godine organizovan humanitarni koncert u znak podrške Lajv ejdu, Magično oko je prvo nastupalo. Sledeće godine, Bane je služio vojni rok, i za to vreme je došao do položaja rukovodioca vojnog orkestra. Kasnije se pridružio Peđa d Boj bendu, gde je komponovao najveći deo muzike i napisao većinu tekstova za njihov treći album 1987. godine.
Bane 1989. godine pristupa bendu Viktorija i naredne tri i po godine nastupa s njima. Napisao je muziku i tekst za neke od njihovih najpoznatijih pesama, kao što su “Rat i mir” i “Od Splita do Beograda”. Zajedno s Milanom i Vladanom Đurđevićem i Čedom Macurom 1993. godine osnovao je Neverne bebe, i svirao kao gitarista u bendu. Istovremeno je radio na solo albumu “Universe”, koji je, u ograničenom tiražu 2002. godine izdao PGP-RTS. Tokom 1997. sniman je album “Put do srca”, iako ga nijedna izdavačka kuća nikad nije objavila. Na albumu su pevali Igor Vukojević i sam Bane.
Posle dugogodišnjeg rada na solo-albumima, i velikih poteškoća da izda svoje instrumentalne radove, Bane se 1999. godine na poziv pridružuje Osvajačima, koji su već imali spreman album za izdavanje, ali ne i gitaristu. Bane je svirao na njihova dva albuma i učestvovao u mnogobrojnim nastupima širom Srbije i Evrope.
Tokom 2003. godine, Bane je pripremio celokupan materijal za instrumentalni album “East-West”, koji je izdat 2015.
Sledeće godine, Bane objavljuje album “The Ultra Extreme”, na osnovu materijala koji je u kućnim uslovima sniman između 1984. i 1994. godine, bez ponavljanja ili naknadne obrade zvuka. Na albumu se, između ostalog, nalaze obrade Paganinijevog Petog, Jedanaestog i Šesnaestog kaprica i njegov Moto perpetuo, te Bumbarov let Nikolaja Rimskog-Korsakova, kao i ubrzanu verziju Satrijanijevog kaprica Power Cosmic i druge. Za ovaj album, Bane je komponovao i dva svoja kaprica: La ruota della vita, sviranu u stakato tehnici, i La fuga del salmone, koja se izvodi u arpeđo tehnici.
Kada je, tokom svoje turneje Real Illusions 2005. godine, Stiv Vaj nastupao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, pozvao je Baneta Jelića kao gostujućeg umetnika, i izveli su džem-sešn na pesmu “My Guitar Wants to Kill Your Mama”.
Bane je 2007. godine za Maskom rekords objavio svoj progresivni pop-rok album “Srce zmaja”, za koji je pisao tekstove i muziku, i izvodio sve instrumentalne i vokalne deonice, osim pratećih vokala.
Od 2010. Bane je ponovo aktivan član Osvajača, čiji je sedmi album, pod nazivom “Sad je na mene red” izdat u decembru 2015 za Pop mjuzik Rekords.
Takođe, u novembru 2015. g. Bane Jelić je izdao svoj instrumentalni album “East-West” za Take It Or Leave It Records.