Populizam: Muzika Mister Noa

mister-no-da-haiti-hiden-18

Korto Malteze moje generacije takođe je imao italijanskog autora, ali je bio manje artističan, komercijalniji, ponešto realniji u prikazu Trećeg sveta, i zvao se – „Mister No”.

Bio je to avanturistički strip čija se radnja odigravala uglavnom na Trikontinentalu (Južna Amerika, Afrika, Azija), strip koji nam je davao potrebnu mešavinu geografske egzotike i tvrdoglavog individualizma. Mister No bio je ranjiv, pomalo bitanga i ženskaroš, pilot i ratni veteran, Amerikanac koji se odrekao zapadne civilizacije pune nasilja i hijerarhije i povukao u mali brazilski grad. No, svet profita i eksploatacije nije mu dao mira već je prodirao duboko u Amazoniju, i Mister No je bio primoran da zarad svoje socijalne pravednosti upada u nevolje i opravdava nadimak govoreći „ne” lažnim autoritetima, novcu, militarizmu, korupciji…

Sergio Bonelli (Guido Nolitta) odlučio je da fabulu stripa smesti u pedesete, a da Mister Noa učini ljubiteljem vokalnog jazza. Prirodno, južno- i srednjeamerički tradicionali pojavljuju se da upotpune zvučnu sliku. U ovom tekstu izdvojićemo pet lakih komada sa soundtracka za ovaj strip – nadamo se da ćemo neke podstaći da ga ponovo čitaju, ovaj put uz zvučnu pratnju, a neke da možda prvi put zakorače u svet Mister Noa.

Zé do Norte – Mulher Rendeira

Čipkarica, prva pesma koja se pojavljuje u serijalu, nastala je među grupom kangasaira, bandita koji su harali Brazilom tokom 1920-ih, predvođeni kapetanom Lampiãom. U stripu, Mister No se pridružuje grupi revolucionara, novih kangasaira, koji u svojim hajdučkim prethodnicima vide pobunjenike protiv zemljoposednika i inspirišu se tom pobunom. Postoji preko 100 verzija ove pesme: prvu je snimio Volta Seca, član Lampiãove bande. Sudeći po tekstu u stripu, međutim, Sergio Bonelli verovatno je čuo onu Zéa do Nortea, iz filma O Cangaceiro (1953), sa stihovima: „Čipkarice, nauči me da pravim čipku / A ja ću tebe naučiti da vodiš ljubav”.

{youtube}GvcnD_QA5vY{/youtube}

Frank Sinatra – I Only Have Eyes for You

Jazz standard Harryja Warrena i Ala Dubina napisan je za mjuzikl Dames (1934), u kojem je koreografiju radio legendarni Busby Berkeley. Od tog filma, obrađivana je mnogo puta, a najveću popularnost njome su 1959. stekli The Flamingos. Izabrali smo verziju Franka Sinatre, jer u epizodi Rio Negro / Crna reka pevač Dejna Vinter počne sa My Funny Valentine (koju je krajem 1940-ih snimio i Sinatra), a potom mu Mister No, verovatno zbog asocijacije baš na Sinatru, zatraži I Only Have Eyes for You.

{youtube}k9_9sNQmq-w{/youtube}

Toto Bissainthe – Papadambalah

Iako u neugodne situacije ne upada svojom voljom, tvrdeći da ga se ideološki sukobi ne tiču, Mister No se nekako najčešće opredeli da pomogne oružanu borbu raznih levičarskih grupa i naroda Trećeg sveta u težnji za samoopredeljenjem. Tako na Haitiju pomaže gerilce predvođene lepom Ženevjev, a u toj epizodi na njega pada i vudu magija. Pominju se razne ritualne pesme sa Haitija, koje prizivaju bogove Papa Dambalah i Papa Loko, a mi smo odabrali sjajnu verziju pesme o Dambali haićanske glumice i pevačice Toto Bissainthe, iz 1977, kojom se, možda, i Bonelli inspirisao.

{youtube}9GToKkIATk4{/youtube}

Crescencio Salcedo – Mi Cafetal

„La Violencia” je naziv za građanski rat u Kolumbiji 1950-ih, uglavnom između liberala i komunista s jedne, i konzervativaca s druge strane. U tom periodu, jednog diktatora i desničara, Laureana Gómeza, smenio je nešto bolji diktator, general Gustavo Rojas, pa je došla vojna hunta… U tom haosu našao se i Mister No, boreći se protiv El Loka, zločinca na strani konzervativaca. U stripu, pesmu Mi Cafetal, poznatu Salcedovu melodiju koju danas zna cela Južna Amerika, vlada zabranjuje jer ne podstiče ambicije kod građana. „Nemam para, nemam ništa, ali imam polje kafe”, otprilike se tu peva, a misli na Kolumbiju.

{youtube}uUUEp6y2K6k{/youtube}

Billie Holiday – Body and Soul

Omiljena Mister Noova pesma (pored When the Saints), koja se pominje u više epizoda, „Dušom i telom” toliko je poznata da nema svrhe o njoj mnogo daviti. Uživajte u savršenoj verziji Lady Day, iz 1957. godine.

{youtube}CMDlk6lGQOk{/youtube}

Ivan Velisavljević