Ima nečeg smislenog u tom kucanju prilikom ispijanja čaša filovanih alkoholom. Oni mudriji i načitaniji kažu da se kucamo zato što je to jedino od pet čula koje nije zadovoljeno u tom trenutku. Kako bi izašli u susret i čulu sluha, zveckamo čašama i kompletiramo doživljaj.
Zamislite drugu situaciju – vrijeme kada je muzika bila samo – muzika. Oni rijetki koji su u prvoj polovini dvadesetog vijeka mogli priuštiti gramofon, imali su pred sobom komad šelaka ili vinila sa sitnim slovima koja su odavala šta ta crna okrugla površina krije. Uzmete omot a na njemu gotovo isti natpis kao i na ploči. Ako nijeste verzirani, ne možete ni naslutiti šta će tako upakovana muzika probuditi u vama. Vaše oko je gledalo u monohromna pakovanja dok je ono što je dolazilo sa uređaja bilo beskrajno šareno i razigrano. Oko vas je varalo.
Dok muzika nije ušla u jedinice i nule, novi auditivni horizonti su se istraživali očima. Pogledate omot, nešto vas tu upeca i kupujete album, pa šta se desi dalje. Vjerujem da su se svi metalci tako upecali na Maidene, Megadeth… Hypgnosis studio i njihova kreativna ostvarenja su jednako veliki dio priče Pink Floyda, Musea, Cranberriesa, Manic Street Preachersa ili Peter Gabriela, koliko i ono što je okruživao njihov dizajn. Psihodelija ne bi bila danas to što jeste da nije bilo praska boja, distorziranih fontova i LSD tripova utisnutih na albume Grateful Deada, Jeffersona… Minimalizam i futurizam Devoa, Kraftwerka bio je prepoznatljiv već na rafovima prodavnica.
Zamislite onda da je postojalo i drugačije vrijeme, kada je muzika bila upakovana u bezlične papire, poput onih u koje se po danas rijetkim preživjelim porodičnim radnjama pakuju bureci. Iako ćemo se svi složiti da je mnogo više vrijedno ono što se nalazi unutra, jednako tako ćemo se složiti i da takva „pakovanja” nijesu bila izazov, nijesu budila želju kod slučajnog prolaznika – budućeg slušaoca.
Zanimljiva je cijela priča o nastanku prvog omota i razvoju, promjenama i pravcima kretanja dizajna albumskih omota. Upravo zbog toga odlučili smo malo piskarati o tom fenomenu. Na kraju krajeva, ipak je to oblast ozbiljne umjetnosti u kojoj su se okušali i najveći – Dali, Vorhol, Hirst, Gajger… Prvi tekst iz istorije omota albuma očekujte već sjutra. Kako dolikuje krenućemo od početka. No, već nakon početka očekujte veliki vremenski skok.
Čitamo se sjutra.