„WHOURKR” su dva francuza. Dva sumanuta francuza. Spojili su grind core i elektroniku. Ono malo tekstova je podređeno ekstremnom maltretiranju i nasilnom spolnom odnosu sa digitalnim efektima („digital chopper” za sve vas fanatike). „WHOURKR” jesu i nijesu uobičajen bend, i njihova muzika (iako čudna, ipak jeste forma muzike) jeste i nije uobičajena. Uobičajeno je to da se iza svega nalaze dvoje, sumanutih ljudi (nedovoljno puta ponovljam ono „sumanuti”), jedna gitara, klavijatura i kompjuter. Neuobičajeno je kako su sve to iskombinovali. U osnovi, prvo su sve numere klasično nasnimili, pa su onda sve to provukli kroz efekte, pa su ponovo sve nasnimili, i dobili … ufff … pa jeste forma grind cora, ali sumanutog, ispresjecanog, fragmentiranog, kao kada vam hard disk gekne pa koči, zaleti se pa od jednom stane, trese se slika, skrečuje i onda se naglo pogasi, pa opet krene na sekund, da bi sve eksplodiralo. To vam je „WOURKR”. Nus pojava digitalnog smeća. Sve ono što bi u običnim situacijama smatrali za buku, nus pojave svakodnevnih radnji i koje samo smetaju, iritiraju, ovi momci su ih sakupili na jednom mjestu pomješali sa muzikom i dobili nešto do sada stvarno nečuveno. Definitivno nije za svakoga jer je, donekle, eksperimentalna muzika, jako ekstremna, iritantna na momente, ali i itekako interesantna baš zbog svoje sumanutosti. Sama ideja je toliko jednostavna, originalna i blesava da je genijalna. Definitivno treba čuti što ljudski um u potrazi za granicama može sve da uradi i osmisli.
Nikola Franquelli