Pred kraj godine nam stiže i dugoočekivani album podgoričkih pank rokera – Roba bez greške. Neke pjesme smo čuli na prvom EP-u benda. To su one numere koje su već dosta slušane, prvenstveno jer je bend za domaće prilike prilično nastupao. Naravno, i snimio video za naslovnu numeru. No, sad su dobile novo svijetlo.
Elem, mnogo je hrabro snimati i izbacati DIY muziku danas na svim meridijanima. Naročito u predjelima đe je hajp oko rokonerola prestao davno, a u trendu je nešto sasvim deseto. Da to možda i nije otežavajuća, već olakšavajuća okolnost, svojim radom potvrđuje RBG. Jer, vrijeme za pank je posebno onda – kad mu nije vrijeme. Zato je ovo plus za sve ljubitelje rokenrola.
Rade i ekipa rade to sasvim dobro i bruse taj svoj prepoznatljivi zvuk. Jako pitak album sa temama koje svi prepoznajemo i zbog kojih na live izvedbama čujemo: “Tako je!”. Zaista je tako. Ne trebamo očekivati neočekivano od ovoga. Meni je, primjera radi, bitno da bend govori o onome o čemu i sam razmišljam. Ne moramo se nužno složiti, ali je to opseg tema koje nas sve muče/interesuju i koje pretresano na kafama i po čatovima. Zato i ne vidim problem da ljudi koji ne slušaju rokenrol ovo provuku kroz plejer i odu recimo na trg u Podgorici da poslušaju RBG.
Iz ovakvog izraza su potekli i Partibrejlersi, pa vidite sad. Ne upoređujem ih sa Brejkersima, samo ih povremeno čujem. A čujem i Džukele, KZU i bilo koji biser koji volimo od Brzih bendova Srbije.
Kad smo kod brzine, ovo je dosta brz bend iz Crne Gore, pa samim svojim postojanjem opravdavaju cilj – što ne svirati i pjevati, kad možemo. Ali, često se izgubimo u tome da bendovi i autori nešto moraju.
RBG ništa ne mora ovim albumom i to je i za mene kao slušaoca jako opuštajuće. Ono što stalno volim da istaknem jeste da ono što je bend live to isporučuje i snimkom. To je danas jako teško izbalansirati. Šta još reći? Poslušaj, baci uho, komentar, javi se bendu…
ĐorđepunX