Rizo, za početak, svi vas znaju kao sarajevsku raju, bilo to Zabranjeno pušenje ili Elvis J. Međutim od sve raje poslije rata raštrkali ste se po državama, i počeli da živite svoje živote. Dosta glasina istina, neistina kruži oko toga. Kako ti gledaš danas na sve to?
Rat je učinio svoje. Pokret Nju Primitivs živi i danas,ima puno dokaza za to. Svim članovima pokreta želim dobar i srećan život, ma gdje da žive na našim prostorima.
Opet se vratila Nadrealna televizija, aktivni ste u tome? Kako ljudi danas gledaju na nastavak te priče?
Da igrao sam u Nadrealnoj televiziji kod Dr Nela Karajlića 2013. i napravili smo 11 epizoda na You Tube-u. Ovi sada Nadrealisti su napravljeni za obrazovanu publiku, meni je to odgovaralo jer sam tako vaspitan u pokretu kod Elvis J.Kurtovicha i Malcolm Muharema.
Novi album “Put za Gvantanamo” je izašao. Slušao sam ga i odiše mi nekim starim zvukom i dalje. Da li je inspirisan filmom?
Malcolm Muharem je predložio da se disk zove “Put za Gvantanamo”. Mislim da je” Put za Gvantanamo” velika ploča. Ko sumnja, neka je potraži na You Tube.
Sarajevska rok škola je sinonim za neke bendove pop rock opredjeljenja, međutim vi ste kao i u ostalom new primitivs donijeli neku novu snagu. Šta je pretežno tada uticalo, na vaše stvaranje, a šta danas, kad se situacija na svim poljima drastično promijenila?
Početkom 80-ih bili smo prinuđeni da napravimo pokret Nju Primitivs. Nismo imali izbora. Počeo je raspad zemlje, kojim je dirigovala Amerika. Tada nas je bilo stid da iz toplih stanova ne progovorimo koju, a ne samo ljubavnu. Danas je slična situacija. Vi kada god slušate ili gledata bilo šta od aktera tadašnjeg pokreta, vidite da pravdoljubivi kontinuitet postoji, iz bilo koje nove republike da dolazi.
Zanimljivo je da si rođen u Podgorici, da li posjećuješ rodni grad?
Moj otac je sa Cetinja, majka iz Podgorice i ja sam rođen u Titogradu, tako se 1963 zvala Podgorica, ali sam već sa 18 dana odletio u Sarajevo jer je moj otac radio tamo. Bio sam najmlađi putnik JAT-a tada. Tu sam kao dijete propričao “sarajevski” ali sam volio ići u Podgoricu kod mnogobrojne rodbine koju ovom prilikom srdačno pozdravljam. Posebno Miloševiće i Popoviće.
Šta misliš o rok sceni danas?
Ja volim taj rokerski zvuk, zatim rege, ska, hevi, simfo, county, folk, punk. Može i sve pomiješano. Nisam fašista, nek se miješaju slobodno uzbudljivi muzički pokreti.
Pošto si sudionik događaja, moram te pitati i o Neletovoj knjizi “Fajront u Sarajevu”. Na sve vas lično gledam potpuno drugačije poslije knjige, koliko odiše humorom, toliko i nekom ozbiljnošću, međutim fascinantno je da se toliko ljudi različitog senzibiliteta sklopilo na jednom mjestu u istom vremenu. Kako si se ti osjećao nakon čitanja iste?
Fajront je dobra knjiga. I ja sam sa Koševa – dijela Sarajeva iz kojeg je i Dr Nele. Mislim da je Nele studiozno i realno ispričao šta se tu sve izdešavalo. Ko nije pročitao neka to obavezno uradi.
Ti si objavio knjigu “50 zlatnih”, reci mi nešto više o tome.
Objavio sam knjigu Nju Primitivs poezije “50 zlatnih ” 2006. u kojoj ima 50 pjesama koje do tada nisu objavljene. Ali niko nije htio da je štampa, pa sam sam finasirao objavljivane knjige i prodavao je po koncertima.
Pošto je danas sve dostupno, svi se bore za svoje nebo, reci mi šta ti očekuješ da se kulturološki može desiti na ovim prostorima, pa da postane, recimo, kao što je to bio new primitivs, ili pank? Ako se uopšte može desiti.
Pa upravo si dobro rekao. Svi se borimo za parče svoga neba. Grupa Elvis Jr.Kurtovich se neće predati i nastavićemo da sviramo i širimo Nju Primitivs priče koje raja želi da pjeva sa nama !
Razgovarao: ĐorđepunX