Andrija Pejović je gitarista i rukometaš sa Cetinja muzičkim krugovima poznat po radu u grupi Solid Ground koja je prije nekog vremena objavila debi album “Open Silence”. Pred izlazak njegovog solo albuma, koji će se u nedjelju 6. decembra u podne moži preuzeti sa platforme bucanpas.com popričali smo sa njim o albumu “Chameleon”, uticajima, Solid Groundu i cetinjskoj vremenskoj prognozi.
Hajde da počnemo sa nešto širom slikom. Cetinje i muzika. Nije da se mnogo toga dešava, a opet ono što izađe iz tog grada bude dobro. Možeš li nam dati neki svoj pregled?
Pa nije lako to sad sve sročit a da ne osvanem kucajući ođe. Veliki problem Cetinja jeste taj da više skoro i ne postoji nikakvo interesovanje za tom vrstom muzike. Tako da većina mladih i talentovanih ljudi odustaje od same ideje bavljenja muzikom u potrazi za egzistencijom. I ti koji istraju i na mišiće izguraju te svoje ideje do gotovog proizvoda, su većinom kvalitet.
Ni Crna Gora nije puno bolja, osim Nikšića, Kotora i Podgorice – gotovo da se ništa ne dešava. Opet sve je to prilično neorganizovano i najčešće sporadično. Šta po tvom mišljenju nedostaje?
Nedostaje veće interesovanje i podrška samih tih ljudi koji slušaju tu muziku koja je nastala u Crnoj Gori. Moje mišljenje je da se može nešto promijeniti i malo mrdnuti naprijed kad slušaoci i organizatori muzičkih dešavanja u Crnoj Gori počnu cijeniti domaće bendove i muzičare približno onome koliko cijene ostale iz regiona i šire.
Ipak i u ovakvoj situaciji postoji veliki broj interesantnih autora, pa i onih koji su zreli za razvijeniije muzičke sredine.
Kako to objasniti?
Sve je to goli entuzijazam muzičara koji jednostavno ne žele da odustanu.
Parafraziraću Kiša koji je rekao da Cetinje ubijaju kiše mjesecima, pa čovjeku ne preostaje ništa nego da se zavuče u biblioteku i čita. Je li se to desilo i sa tvojom ekipom, pa su nastail Open Silence i sada Chameleon?
Pa tako nekako. Cetinje nema neki veliki izbor i sadržaj dešavanja i zanimljivosti, a mi prskavamo od kreativne energije. Pa kad počne da vrše mi hopala u studio.
Koliko je Muzička akademija i prisustvo studenata sa svih strana imalo uticaja na vaš rad?
Skoro nikoliko.
Možeš li nam ispričati svoju muzičku „predistoriju”. Bilo je tu zanimljivih momenata koji nijesu doživjeli studijsko izdanje?
Moja muzicka predistorija se otprilike svodi na tranjanje s gitarom doma od malih noga. Da, ima dosta toga što se nije realizovalo, i što duže stoji tako to sve manje imam želju da se vratim na to.
Solid Ground. Album je izašao niotkuda, oduševio priličan broj ljudi koji SLUŠAJU muziku, uslijedilo je par nastupa i… šta onda?
Onda drugi album…hahaha.
Kolege iz benda su najavili novi materijal SG. Pomenuli su da će više biti bluz upliva. Šta bi rekao da je ono što se najviše promijenilo u odnosu na prvijenac?
Pa definisao bih to tako da mnogo volimo svirati bluz, i kad se dešavaju spontane improvizacije u studiju uvijek je to u korijenu taj zvuk. Zašto ne ići tim tokom i stvarati ono što prirodno izlazi iz nas. Naravno neće biti kompletan materijal u tom maniru, ali će preovladavati.
Centar ove sadašnje priče je ipak tvoj solo album. Preslušavajući ga, imam osjećaj da je naziv izašao iz niza žanrova kroz koje ste provozali publiku. Ima li tu istine i možeš li ispričati svoju stranu priče oko ovog albuma?
Pa da. Naziv je nastao iz niza različitih žanrova koje volim slušati I svirati. Album je nastao uglavnom iz improvizacije. Nije bilo previše nekog mozganja i komponovanja. Moj proces samostalnog stvaranja muzike se svodi na izolovanje segmenata te improvizacije, i tu se stvori ta početna ideja. Poslije je lako, ta ideja ti sama kaže kako dalje. Ponekad je teško odvojiti se od nekih snimaka iz toga procesa stvaranja demo verzija, tako da je veliki broj probitnih snimaka ostao na ovom materijalu.
Chameleon je, to će po preslušavanju materijala svima biti jasno, album koji je sniman i sviran iz čistog užitka, bez ikakve potrebe za praćenje žanrova i povlađivanjem ukusima. Koliko je lako ili teško izbaciti ovakvu, ličnu priču iz sebe?
Po meni je puno lakše stvarati muziku ako se postaviš tako da prvenstveno radiš nešto što bi ti sam slušao i u čemu bi uživao.
Koliko uopšte, a posebno pošto se radi o instrumentalnom albumu, očekujete da će se ljudi upuštiti u priču Chameleona?
Ako kontrolišeš ta neka očekivanja vazda možeš biti iznenađen. Ostaje da se vidi kad album bude dostupan.
Srećna okolnost za tebe i bend je što imate svoj studio. Tu dosta autora, zbog dostupnosti opreme i vremena koje može provesti snimajući, nije u stanju da povuče crtu i kaže – to je to, a da ne doda još nešto, i tako u nedogled. Jesi li imao tih problema?
Na prvom albumu SG-a smo imali problema u samom procesu izgradnje studija i opreme, tako da smo se vraćali na neke kompozicije koje su realizovane u gorim uslovima. A kad imaš neograničeno vrijeme i pristup studiju teško je povući tu crtu i reći “e sad je dobro”
Osim ljudi koji su svirali i na Open Silence albumu SG-a, tu su i neki gosti.
Da, bubnjari Blažo Tatar (Baltazar, Beta Baroque, Autumn for free) i Miloš Marković (BBCT i Abzofran) kojima se zahvaljujem, jer nijesam ima para da im dam. Hahhaha
Da li će, s obzirom na to da nijesi u zemlji, ljudi ikada biti u prilici da čuju ovaj materijal uživo?
Nadam se da oće. Solid Ground će u daljim nastupima po mom povratku dopuniti repertoar sa nekim kompozicijama sa ovoga materijala. Ali nadam se formiranju postava za live nastupe i promociju kompletnog albuma.
Kad smo već kod ovoga, moram pitati kako je jedan rukometaš dospio u rokenrol, ili je to bilo obratno?
Rokenrol je svakako bio prva ljubav, ali čitav život trpi zbog sporta. Jos pet – šest godina I to je to.
Jedan svjetski umjetnik sa sličnom životnom pričom je rekao: „Od jednog živim, za drugo živim!”. Može li se to primijeniti na tebe?
Pa, može se reći.
Da li uopšte imaš vremena za sviranje i koliko ti nedostaje studijska atmosfera?
Trenutno sam potpuno odvojen od instrumenta, ali i od porodice što je mnogo teže. Nedostaju mi i porodična i studijska atmosfera.
Je li bilo ikakvih konkretnijih kontakata sa tamošnjom muzikom i može li se nešto od toga očekivati na sledećem materijalu?
Pa teško da me arapska muzika može inspirisati na bilo što sem na nabijanje slušalica u uši.