Nije mi jasno zašto je album ,,The Final Cut” svojevremeno, a i danas, nailazio na brojna osporavanja. Jeste, Roger Waters je sve sam ,,odradio”, i vokale i muziku, unio je i dosta drugih, duboko ličnih i političkih motiva u čitavu koncepciju, ali baš te činjenice daju kvalitet i suštinu albumu.
Ne znam za primjer u diskografiji PF da je naglašeni Votersov angažman umanjio kvalitet nekog njihovog projekta, pa je tako i ,,The Final Cut” u rangu njihovih najvećih ostvarenja (valjda i zato što ne postoje mala ostvarenja Pink Flojda). Svakako, u glavne kritičare ovoga albuma spadaju oni koji više gotive Gilmora od Votersa, ili oni kojima se dopadaju ranije faze benda. Tu su i oni koji Votersa terete za dvostruku ,,izdaju” – da je odstupio od psihodeličnog zvuka i da je zbog njegovog pomenutog ,,naglašenog angažmana” došlo do raspada benda nakon ,,The Final Cut”. Mislim potpuno suprotno, ako je neki album trebao da bude poslednji u opusu Pink Floyd-a onda je to Final Cut, jer, kako to već biva u mnogim segmentima života, vrh je dostignut i slijedi ili o(p)stanak na njemu ili, najčešće, brži ili sporiji silazak. Takođe, nije se valjda očekivalo da nešto stvoreno 1983. zvuči kao ,,Ummagumma” ili ,,Atom Haert Mother”. Ovdje se radi o drugačijoj priči i doživljaju, o albumu koji je svojevrsno upozorenje ili makar pokušaj poziva na oprez, koje, kao takvo, nikako nije kopija ,,The Wall”, ali se može govoriti o njegovom nastavku, što je takođe plus. Iako ne želim da posebno ističem neke stvari sa albuma, jer se radi o cjelini, možda je dobro navesti da ,,kičmu” čine ,,The Post War Dream”, ,,One Of The Few”, ,,The Fletcher Memorial Home”, ,,The Final Cut”, ,,Not Now John”, i lagani odlazak u istoriju uz ,,Two Suns In The Sunset”.
Što se tiče raspada benda ili, ako je nekome lakše, razlaza sa Votersom, koji je uslijedio posle ovoga albuma, i to je jedna od vječnih rokenrol tema, ali je činjenica da ostatku grupe, što je razumljivo, nije odgovaralo da ih Voters stvaralački poklapa još od ,,Animals-a”, dakle na tri uzastopna izdanja, tako da je sve ostalo-istorija.
Jole