Dušan Vesić slovi za jednog od najvažnijih rok-novinara Jugoslavije u periodu od 1980. do 1990. godine. Pisao je za gotovo sve relevantne novine i časopise tog vremena promovišući rok-kulturu. Bio je urednik za domaću scenu u časopisima Rock i Pop Rock. Bio je direktor festivala zabavne muzike Beogradski šlager – Menadžer (1992–1995). Od 1996. godine bavi se video-produkcijom. Autor je kultnog dokumentarnog TV-serijala Rockovnik (40 epizoda) i TV-serije i filma EKV – Kao da je bilo nekad. Živi u Beogradu i Puli. Napisao je knjige o Bijelom dugmetu i Margiti Stefanović, a ovih dana je izašla i njegova knjiga o novom talasu
Knjiga „Magi, kao da je bila nekad” počinje direktnim kratkim poglavljima o Margiti i njenom odlasku. Čini se da se nigdje čaršijske priče o životu umjetnika nijesu više zadržale nego kod pokojnih članova EKV-a. Da li je njihov usud da tragičan kraj i te priče koje su nevažne za umjetnost uzimaju prevagu nad njihovim opusom i kulturološkim značajem za Srbiju i region?
Nema kod umetnika naizgled važnih i nevažnih priča. Kod umetnika umetnost izlazi iz života, a život iz umetnosti. Te „čaršijske priče“ su sastavni deo umetnosti. Ponekad se čini da one odnose prevagu jer se u njima manipulisalo istinom. Da je istina bila saopštena na vreme, sve bi se posložilo i takva pitanja se ne bi postavljala. Ali, mi živimo u vremenu u kojem se činilo da istina nikome nije potrebna. Međutim, snažan uspeh knjige „Magi – kao da je bila nekad“ govori da ipak nije tako.
Da li smatrate da je Margiti bilo još teže zato što je žena u rokenrolu, prelijepa djevojka, želja mnogih, koji su to rekli tek pošto je nestala? Ne možemo jednostavno zamisliti da je na njenom mjestu bio klavijaturista…
I ne treba da zamišljate. Da je trebalo da na njenom mestu bude klavijaturista – bio bi. Naravno da joj je bilo teže nego što bi to bilo muškarcu na njenom mestu. Ali, kako bismo inače imali dokaza da žene mogu više nego što smo im mi muškarci namenili.
EKV se i nakon odlaska stigmatizuje. Komunizam, koji mnogi smatraju za vrijeme diktature, ipak nije ubio rokenrol. Da li će ga ubiti demokratija i vjeronauka?
Niti je to bio komunizam, niti je to bila diktatura. Niti su režim i rokenrol bili u zavadi, niti je demokratija saveznik rokenrola. Rokenrol je muzika srednje klase i nestao je kad je nestalo srednje klase. Nema tu ničeg neobičnog. Rokenrol je muzika ljudi koji teže slobodi nezavisno od političkog sistema u kojem žive. Ja sam se, na primer, osećao slobodnijim u poslednjoj deceniji pred smrt Josipa Broza nego što se osećam danas.
Pisali ste i o Bijelom dugmetu. Reklo bi se totalna suprotnost EKV-u. Da li gledate na Bijelo dugme kao fenomen u političko-socijalnom smislu ili kulturološkom, odnosno kao najveći jugoslovenski rokenrol bend?
Razumem vaše pitanje, ono dolazi iz vaše potrebe za kulturološkom isključivošću. Znam te priče: „Ko je pisao o Bijelom dugmetu, taj ne može da piše o EKV.“ Ja se, pak, osećam dovoljno slobodnim da mogu da budem onoliko radoznao koliko želim. To je pomoglo da su bar neki ljudi pročitali neke čestito napisane knjige, pa makar i o Bijelom dugmetu i Magi.
Ja sam inače istoričar i znam da istorija počinje onda kad stvarno počinje, a ne onda kada bi neko voleo da ona počinje. Bijelo dugme je sve to što kažete. Svako drugo tumačenje bio bi neozibljno. Bijelo dugme je pokazalo put. Uostalom, siguran sam da vas neće iznenaditi ako vam kažem da su članovi EKV imali veliko poštovanje prema Bijelom dugmetu.
Negdje sam čuo da je EKV danas prisutan, da bi rokenrol i urbana kultura bila na mnogo većem nivou, i da bi se mladi više poistovjećivali sa njima. Šta Vi mislite kako bi se oni nosili sa ovim vremenom?
Ja ne verujem da je EKV mogla da opstane duže nego što je opstala, tako da ne mogu da zamislim takvu situaciju. Da je, pak, opstala, možda bi taj period izgledao drugačije. Na kraju, neko bi im donosio pred vrata hleb i mleko jer bi bili u izolaciji od virusa.
Beograd, novi talas, idealizam, sloboda. Beograd danas za vas?
Novi ljudi – novi običaji. Beograd ide dalje, kuda god da ide, i to je u redu, jer je za Beograd najopasnije kad dugo stoji u mestu. Ja šetam uokolo i posmatram.
ĐorđepunX