,,Breaking’’ je bio nekako ,,logičan’’ slijed stvari nakon albuma ,,Nikog nema’’, ali je sa njim Ritam nereda toliko iskoračio da je ovaj album do danas ostao inspiracija i tačka oko koje je bend pravio svoju priču. I ne samo Ritam nereda.
Te 1993. godine, Ritam nereda je, uz još nekoliko bendova, bio jedan od najsnažnijih odgovora nadolazećem kontaminiranju muzičkog i javnog prostora, a ,,Breaking’’ je bio jedno od skloništa onima koji su pokušavali da se sačuvaju pred stihijom, ali i podsticaj svima kojima je otpor ostao jedina opcija… I zato on pripada onoj grupi albuma koji su se pojavili gotovo ,,pod pritiskom’’, jednostavno su se morali ,,desiti’’. Kada nas neka sila natjera na povlačenje i kad se suočimo sa zidom, pojave se momenti i događaji koji povrate vjeru i snagu. Možda je, gledajući iz ove pozicije, sa ove distance, ukupno možda bilo i previše udaraca po rokenrolu, koji ga, makar medijski, i na prvi pogled, drže na koljenima, ali, u onom trenutku, Ritam Nereda i ,,Breaking’’ bili su odličan kontranapad, i do danas ostali na barikadama.
Mašina koja je pokrenuta na albumu ,,Nikog nema’’ definitivno je utemeljena na ,,Breaking’’, a ,,Put beznađa’’, ‘’WAB’’, ‘’Sama’’, ‘’Gradska deca’’, ”Boje se”, ikqsu utabali put kojim Boban i drugovi i danas sigurno gaze. I, što je važnije, I što neki bend kiti sa onim ,,kultni’’ je da je Ritam uspio u namjeri da iskrenost, odlučnost i poruku sa ,,Breaking’’ sačuva i u budućnosti. To je dovelo do jednog, po meni, fenomena, da neko ko jeste u panku, ko je ,,svraćao’’ i do ostalih njegovih oblika, bez ikakve komercijalizacije stekne publiku koja je ,,došla’’ sa raznih pravaca, od pank roka, hevi metala do hard i bluz roka, pa i novog talasa. I tu je značaj ,,Breaking’’, taj stav koji je bio znak za okupljanje, a ne marginalizaciju benda i njegovo odvlačenje u neki žanrovski rov i kalup. Dakle, naišao je u pravom trenutku – kada su muzički ,,posahranjivani’’ heroji osamdesetih, ili su posustali ne snalazeći se u vremenu koje je naišlo, a isplivali su oni koji su bili spremni da se bore za svaku preostalu stopu razuma i slobode, od Ritma do Bjesova, Vranjkovića, KZU, kragujevačke scene…
I nije bilo isto praviti neku svoju priču početkom devedesetih ili danas. Ritam nereda je trpio udare, guran u razne ,,blokove’’, pokrete, grupacije, a posle svega je ostalo jasno da oni pripadaju isključivo ljudima koji misle svojom glavom… ostajući na poziciji i temama ,,ulice’’ i otpora… I možda, ovo već nije ni priča o 25 godina albuma ,,Breaking’’ koliko o samom Ritmu nereda, ali ,,Breaking’’ jeste etablirao ovaj bend, preduprijedio svako eventualno lutanje, utabao mu put za sve godine buduće… Uostalom, emocije ne prolaze, samo godine…
Boban će nedavno izjaviti da je decenijama kasnije ,,put beznađa’’ još teži…
Hej! Da li mi čuješ glas?!
Jovan Jole Vučurović