Svima nam je poznat Antonije Pušić. Isto tako i njegov izuzetan muzički rad. Često u medijima možemo pročitati njegove intervjue i razmišljanja. Ovog puta pitali smo ga šta ima novo kod njega i kako teče izrada solarnog jedrenjaka? Usput nam je poslao da čujemo i neke muzičke novitete.
Šta radi Rambo ovih dana? Pravi brodove, plovi ili stvara muziku?
Malo jedno malo drugo. Pratim radove solarnog jedrenjaka, radovi su stvarno zahuktani sada. Radim i muziku, to mi još uvijek prilično pouzdano popravlja raspoloženje.
Skoro sam gledao tvoju izjavu i izjavu Milana Mladenovića 1992 na Beogradskom proleću. Nije puno vremena prošlo od tada. Kako danas gledaš na ex Jugoslovenski prostor?
Kao na ruševine jedne lijepe države, srušene građanskim ratom, to jest seljačkom bunom, dokusurene čeličnim šimikama liberalnog kapitalizma.
Da li si odustao od snimanja albuma?
Snimam komade, jedan po jedan, pa kačim na youtube, mislim da je to za sada dovoljno. Nekako mi se čini naopako da čekam da se skupi materijal za album, bolje da komade izbacujem dok su vrući. Pjesme su kao ćevapi, hladni ne valjaju. Evo, ovo je prvi komad.
Stvorio si izraz turbo folk. Često si imao neke izlete van standardnog opusa, poput recimo „Evrovizije“, “Slatkog od snova”, pa čak i dueta sa Knezom. Kako gledaš na te stvari?
Samo na “Slatko od snova” gledam kao na veliku grešku. Htio sam da uzmem pare na brzinu i bježim u inostranstvo, daleko od unezvjerenih ratnih histerija. Plan nije uspio, ostala je moja loša uloga u lošem filmu, jedan prosječan i jedan izvanredan komad – Gongo.
Evrovizija, to jest komad koji je ostao je veoma kul, evo napravili smo i alternativni video. Kao i duet s Knezom, i to mi je vrlo kul, naročito Đede Niko 2 , koji nikad niko nije pustio na radiju, što je kuriozitet, i za svaki respect. Vjerujem da ga je malo ko i čuo. Na internetu ga nema.
Da li možda pratiš šta se dešava u Crnoj Gori kada je muzika u pitanju. I da li te neko možda zainteresovao.
Ne pratim rok, pratim jazz i klasiku, Ivan Marović je dobar, originalan autor. Televiziju ne gledam jer na nju nikad ništa nema da valja, pa ne znam ni sam dje bi čuo.
Mnogi su te pitali o politici, izborima, demokratiji, globalizmu, konzumerizmu. Da li je stvar sistema ili mentaliteta ovo što se dešava kod nas?
Stvar udvoričkog mentaliteta. Svaka država se oslanja na karakter pojedinca. A pojedinac kod nas je kvarljiva roba, kune se u poštenje dok ne dođe u priliku da nešto uzme za sebe. Poltroniše vlastima, u strahu da pokaže nezadovoljstvo i ustane protiv samovolje i bezakonja. Čast izuzecima, naravno. Ali, država ne počiva na časnim izuzecima nego na karakteru prosjeka.
Poslije toliko godina sviranja. Kako gledaš danas na rokenrol?
Sa filosofskom distancom.
A na jazz?
Sa istorijskom distancom.
razgovarao: ĐorđepunX
“Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje intervjua ili djelova intervjua, bez pisane saglasnosti autora.”