Kada su 1999 godine izdali svoj drugi album, „Redemption”, ja sam bio uvjeren da će u roku od par godina Vomitory biti jedno od najvećih i najuticajnijih bendova na evropskoj death sceni, sinonim za silinu, za originalnost, za energiju i beskompromisnost. Evo, od tog dana je prošlo deset godina, 23 godine od osnivanja benda, ali od „dobrog” metal benda nijesu mnogo naprijed makli. Sve što su uradili na prethodnim albumima, pa i na ovom novom, je dobro i zanatski kvalitetno, ali je već viđeno, i ne već viđeno par puta, nego mnogo, previše puta. Sve je to već dosta puta prežvakano, provareno i izbačeno na debelo crijevo. Opet ponavljam, zanatski je sve na mjestu, energije ne nedostaje, ali ono malo originalnosti i onu trunku drčnosti da se zakorači jedan stepenik više, nikako da dočekam već deset godina, i iskreno, polako gubim i nadu. Okoreli fanovi će naći dosta materijala za uživanje, a oni koji traže nešto malo više od pukog premlaćivanja već dovoljno izmlaćene slame jedva će jednom uspjeti da ga preslušaju … nažalost.
Nikola Franquelli