Režija: Joe Carnahan
Uloge: Liam Neeson, Dallas Roberts, Frank Grillo, Dermot Mulroney, Nonso Anozie, Joe Anderson, Ben Bray…
Dugo sam blenuo u prazni microsoft word list ne znajući kako da počnem sa pisanjem recenzije za ovaj film. Nijesam odgledao trejler niti sam bio zainteresovan za isti pošto mi sam naziv filma nije baš ulivao neku nadu. Skinuh prije 5 dana sa neta “The Grey” i ostavih ga da se lagano kisjeli u my documents bez pretjerane želje da ga ispoštujem na plejer. Posle gledanja filma sam shvatio da imam novog omiljenog glumca, Liam Nessona. “The Grey” je priča koja je izolovana od gradskih centara punih kriminala, low morala i ostalih mutljavina koje navode na kretenizam i beznađe. Aljaska, ekipa sa naftnih bušotina sastavljena od svakakve bagre ide na posao avionom koji se ruši i ostavlja u životu nekih 10-tak “srećkovića”. Liam glumi Ottowaya, lika koji je izgubio svoju voljenu ženu i čini mu se da život nema više nikakvog smisla. Njegov posao je bezbjednost radnika. Ubrzo poslije avio-nesreće shvata da su okruženi čoporom vukova koji ih smatraju za uljeze. Besomučni napadi jedne od najinteligentnijih životinja na svijetu uzima maha dok se brojnost društvanceta polako topi. Uzbudljiva i napeta, surova realnost ovih ljudi, iz minuta u minut postaje sve gora i gora. Ovaj film vam dođe kao unaprijed poznati scenario koji će vas vrlo moguće zadesiti ako se izgubite u šumama neke zajebane zemlje. Hladnoća, gladni vukovi i borba za goli život koji lagano klizi iz ruku premorenih ljudi koji su navikli na toplinu doma i zeleni čaj. Dva sata fanatične borbe čovjeka sa prirodom u kojem priroda iskusno izbjegava udarce i zadaje lijevi kroše uzdrmanom čovjeku. Emotivno pucanje i potpuno ludilo koje doživljava Ottoway gubeći jednog po jednog člana ekipe kulminira u momentu kada ostaje sam i duboko rezigniran počinje da vrišti i psuje boga. Pošto ne dobija odgovor sa nebesa, skuplja poslednje atome snage i kroz zube cijedi rečenicu: “Fuck faith, prove yourself”, zaokružujući tako sve njegove nade u postojanje i pomoć od svevišnjeg. Kraj filma ništa manje spektakularan, zbunjujuć, nestvaran. Oči u oči sa ogromnim alfa vukom. Naoružan gorčinom, čistim bijesom, prezirom prema nesrećnom životu i nožem. Poslednje sekvence slikovito prikazuju da se ljudsko biće ne razlikuje puno od životinje. Kraj baš onakav kakav treba da bude da se finišira ovo malo remek djelo. Šeširić dolje i duboki naklon, hladno preporučujem jer se radnja filma dešava na Aljasci. Paf.
By:Dabo hate.