The Big Deal od Srbije do Kalifornije

The Big Deal, iliti Srđan Branković, Nevena Branković, Ana Nikolić, Marko Milojević i Alessandro Del Vecchio, su početkom prethodne godine objavili prvi album za Italijanski Frontier records. Taj njihov prvijenac je jedan od najbolje prihvaćenih albuma za 2022 godinu te je rezultiralo pozivom na KISS Cruise, krstarenje putničkim brodom u organizaciji benda KISS od Los Angeles-a preko Cabo San Lucas do Ensenade u Meksiku, tokom kojega publika je imala prilike da vidi sve trenutne veće zvijezde rock i metal scene sa KISS kao glavnom atrakcijom. Ovaj profesionalni uspjeh benda The Big Deal nije dovoljno kvalitetno propraćen u domaćim medijima, što je neprihvatljivo, i zato smo malo popričali sa Srđanom Brankovićem.

Prvi album je vrlo dobro prošao kod publike i kritike. Kako je došlo do saradnje sa Frontiers records i koliko ste zadovoljni sa tom saradnjom?

Veoma smo zadovoljni “Frontiers”- om. Radimo sa ljudima koji nas  razumeju i koji vole i zaista poznaju ovu muziku, a pritom, oni su produžena ruka ka publici koja je strastveno zaljubljena u ovaj muzički pravac, a koje ima još uvek u velikom broju, širom planete. Naravno, objavljivanje albuma pod njihovom etiketom ne znači i zagarantovan uspeh. Ali, ako je album dobar, definitivno postoji šansa. Do saradnje je došlo tako što sam dobio ponudu da probam da komponujem za njih. Kada su čuli moje demo snimke, dopao im se zapravo sam bend.

Kako je došlo do poziva za KISS Cruise (da li ste aplicirali, ili vas je izdavač pogurao, ili nešto treće)?

Veoma jednostavno. Dobili smo email, pozivnicu. Nismo aplicirali, bili smo odabrani i angažovani od strane management-a “KissKrusie”-a. Kada smo otišli tamo, pitali smo ih: “Zašto baš mi, čak iz Srbije, pored milion američkih bendova?”. Rekli su nam da su pogledali spotove, čuli muziku i da im se svidelo. Na isti način su nas zvali i na festivale koji će se desiti ove godine. 

Kakav ste utisak stekli o organizaciji krstarenja, od dolaska na aerodrom do povratka kući?

Desio se propust sa tipom vize, bez konkretnog krivca. Mi smo neizmerno zahvalni organizaciji KissKrusie-a, jer su zaista sve dali od sebe da nam reše probleme, a taj tip profesionalizma, staloženosti i gostoprimstva nismo često sretali u prošlosti. 

Bili ste nekoliko dana na brodu. Da li ste uspjeli da ojačate kontakt sa ostalim muzičarima? 

Meni je to zaista bilo sjajno iskustvo. Muziku svih tih ljudi sa kojima sam proveo dane sam slušao još kao dete. Bilo je sjajno biti u društvu George Lynch-a, Don Dokkena i ekipe. Gitarista Kiss-a, Tommy Thyer nam je prišao na kraju i uzeo direktan kontakt. Rekao nam je “da bi oni voleli da naprave nešto sa nama u budućnosti”, pa sada … možda to ne znači ništa, a mozda i znači.

Da li možete da izdvojite neku šalu, peh ili dogodovštinu, detalja kojega ćete se uvjek sjetiti kada pomislite na ovaj događaj?

Najstresniji je bio trenutak kada su nam rekli da verovatno nećemo moći na brod zbog “pogrešnog tipa vize”, na samom ulasku na brod. Bili smo očajni, kada se pojavio Gene Simmons. Gene se lično zauzeo za nas i u narednim minutima je pokrenuo organizaciju da nam reše taj problem. I na kraju su pronašli rešenje, tako što smo se naknadno iz Meksika vratili u LA. U launge baru u kojem su vreme provodili muzičari, Nevena je često svirala klavir, jazz standarde. Drugog dana mi je prišao čikica sa sedom kosom : “Hej, pa ona svira i standarde? Sjajno!” Aplaudirao je nakon svakog njenog jazz standarda. Bio je to Eric Singer (jedan od najpoznatijih američkih bubnjara i bubnjar KISS) … Dramatičan trenutak je bio  kada nam se pokvario džip, usred meksičke pustinje. Vozač meksikanac, koji je govori engleski, otvara  haubu koja se dimi, zove nekoga telefonom, napolju 35 stepeni, oko nas kaktusi, pesak, let imamo za pola sata, a na zadnjem sedištu dve žene u kratkom shortzu. Uplašili smo se da će nas prodati nekom Escobaru, ali se na kraju ipak sve srećno završilo.

U jednom momentu, Gene Simmons je upitao prijatelja “Sta misliš, odakle su oni?“, na šta je ovaj odgovorio “I don’t know.. Canada?”. Tu smo se svi nasmejali a Gene dodao „”No. Serbia. Yugoslavia. Tito!” 😂

Kako objašnjavate nezainteresovanost domaćih medija za ovaj uspjeh i samo krstarenje?

Ovde možda ponekad stvari funkcionišu u ,,začaranim krugovima”. Od underground kanala, pa do mainstream-a. U tom slučaju, ako ste van kruga, ne postojite. Možete biti prvi na Bollboard listi, ali će Srbija opet pre čuti za nekoga ko ima moć da digne domaći hajp. Danas se svašta može i kupiti. I ponekad je teško razlikovati pravi uspeh i “kupljeno mesto”- u medijima, na festivalima, na muzičkim platformama …  Sa druge strane, mnogi mediji funkcionišu tako što očekuju da im pošalješ vest, da se sam angažuješ i dođeš do njih, pa onda i objave. Mi smo na tom polju često neangažovani i spori. Tako da – možda je i naša krivica nekim delom, jer smo i mi sami ponekada možda suviše pasivni kada su te stvari u pitanju. 

Da li postoje konkretni planovi za sledeći abum?

Da. Mi smo već u studiju. Već radimo na drugom albumu. Biće objavljen početkom 2024.

Spremamo se za letnje festivale, prvi će biti “Rock Imperium”, gde ćemo svirati sa Deep Purple, Europe, Helloween, Kiss …

Pitao: Nikola Franquelli