Režija: Fisher Stevens
Scenario: Noah Haidle
Uloge: Al Pacino, Christopher Walken, Alan Arkin
Fisher Stevens je čovjek koji sa jednakim uspjehom glumi, piše scenarija i režira. To što nijeste čuli za njega je otprilike najdalja tačka do koje trebate ići. Ako vas baš kopka reći ću vam da je njegovo najbolje ostvarenje do sada film „Just a Kiss” koji nosi Ty Diggs. Ko je Ty Diggs? Eeeeeeee.
Kada vidite da u nekom filmu glume Pacino, Walken i Arkin, ma koliko mu naslov loš bio, a da se ne lažemo „Stand up Guys” je užas koji se može nositi samo sa konačnim ostvarenjem ispred kojeg stoji, nešto vas vuče da bacite pogled. Svjestan da dva glavna lika u novom milenijumu nijesu izmuzla zanimljiv film, (ako progledamo kroz prste i po strani stavimo Nolanovu Insomniu koja pred Pacina stavlja zanimljiv zadatak, te McDonaghoc 7 Psychopats) film koji ih je okupio morao bi biti makar gledljiv. Nažalost to nije. Dok se njih dvojica dave u ulogama ostarjelih gangstera, Stevens umire iza kamere sa olinjalim skriptom koji mu je servirao anonimus Noah Haidle.
Pokušaji tarantinizacije dijaloga su toliko loši, da jedva čekate sledeću bivisbathedovsku prežvakanu foru o nemoći nekadašnjih alfa mužjaka, viagri i seksu u troje.
Iako su oba glavna karaktera odavno ostavili dobra dijela iza sebe, mora malo čuditi ovoliki pad. Gluma Walkena, koji kao da u svakoj sceni govori „kakvo sranje od filma” i Pacina koji već rutinski preglumljava uloge u poslednjoj dekadi su nešto što nipošto ne treba pokazati mlađim generacijama, kojima nakon toga treba objasniti da su oni u „Deer Hunteru” ili „Serpicu” pisali istoriju filma.
Glumačku ekipu, koliko toliko vadi Alan Arkin, no to je premalo i za najlošiju komediju braće Farelly, a kamoli za nešto što je vjerovatno po pokretanju težilo ozbiljnom filmu.
Da se ne biste mučili sa filmom evo spoilera. Pacino izlazi iz zatvora nakon gotovo tri decenije. Naravno on je Stand Up Guy pa nije odao Walkena i Arkina. Prvi ga dočekuje, drugi je u staračkom domu. Nažalost prvi mora i da ga ubije, jer je tako naredio šef šefova čiji je sin stradao zbog Pacina. Malo priče o seksu, malo više o erekciji, malo droge, malo tableta za bezbolnu starost, malo pucnjave, malo više patetike, koju režiser ne uspijeva da snimi čak ni koristeći uputstva iz „How to Direct Movie for Dummies” i eto ti filma.
Jedino u čemu su film scenarista i režiser uspjeli je da se poseru u sve što su tri glavna glumca ikada uradila.
Goran