Rijedak intervju legende za crnogorske medije. Intervju povodom 35 godina benda. Jedan su od najstarijih pank bendova s prostora bivše Jugoslavije. Grupa je nastala u januaru 1982. godine, prema riječima članova, kao reakcija na lošu kragujevačku scenu osamdesetih godina XX veka. Imaju 12 albuma.
OKTOBAR 2017
Kako je sve počelo, kako ste se opredijelili za pank kao žanr?
1981-e godine u KG-u nije bilo uobičajeno slušati punk muziku, a kamoli je svirati. Jednostavno nam se smučilo da po koncertima slušamo razne verzije „Smoke on the Water“, pa smo rešili da ljudi čuju nešto novo. Imali tada 16 godina, više smo imali bunta nego što smo znali da sviramo, ali smo definitivno postigli ono što smo hteli.
Kragujevac je bio poznat po Smaku, a poslije vas po panku? Koja je razlika danas u odnosu kad ste počinjali kao bend?
Bolje pitaj koja je sličnost… Razlika je u svemu, počev od toga da je tada punk bilo nešto što treba zabraniti, pa sve do pristupa i ceni instrumentima, snimanja i ostalim tehnikalijama koje su neophodne za rad jednog benda. Tu je sada i internet pomoću koga je moguće da ti bend preko noći bude poznat u celom svetu. Potpuno dva različita vremena sa potpuno različitim uslovima. Ono što je ostalo isto – važni su ljudi koji čine bend i ideja.
Svi se pitaju šta je sa novim izdanjem?
Da, stvarno smo preterali sa ovim zadnjim materijalom, ali ovog puta imamo krajnji rok, jer 28-og oktobra je u Kragujevcu promocija albuma i 35-godišnjica postojanja benda. To će u stvari biti kompilacija singlova koje smo izbacivali tokom zadnjih 15-tak godina, a biće i pesama koje nisu videle svetlost dana… Biće tada baš jedan ozbiljan concert za 500-600 ljudi i biće dosta poznatih gostiju koj će nam se pridružiti na bini.
Odsvirali ste bezbroj koncerata, a ipak ste ostali u undeground vodama, koja je tajna?
Danas se više ne zna šta je underground, vreme je pokazalo da i najveća “krljačina” može biti vrlo popularna i finansijski isplativa. Što se nas tiče, sviramo ono što volimo, a ne ono što je trenutno popularno. Trudimo se da sviramo što bolje i bolje, čak i one stare stvari koje su napravljene pre 30 godina. Sve dok nas zovu – super!
Legendarni Češnjak je legendaran kao i KBO!. Čini se da je bio meka za bendove. Reci mi imaš li brojku koliko je bendova snimalo u Češnjaku?
Vodim neku grubu evidenciju, ali od 1992-e godine. Češnjak radi od 1986-e… Sigurno oko 500-600 bendova do sada, možda i više… I dalje je studio poznat po tome što se za malo para može doći do kvalitetnih snimaka, a u zadnje vreme i po tome što sam dosledan “živim” instrumentima, što postaje sve veća i veća retkost! Klijentela je upravo takva koja želi da se prenesa snaga i energija benda svirajući, a ne “ukucavajući” instrumente. U Češnjaku se svaki ton mora odsvirati i sve se mora otpevati, copy-paste ne postoji!
Imaš specijalnu vezu sa Crnom Gorom. A isto si posvetio jednu pjesmu crnogorskom primorju?
Meni je lično izuzetno drago i čast mi je što smo medju prvim punk bendovima koji su zasvirali po Crnoj Gori! Naravno, toga ne bi bilo da nije benda D.S.T. iz Nikšića koji su snimali kod mene i onda je nastala velika saradnja i veliko prijateljstvo. Svi koncerti su bili isključivo preko njih i tu nema nikakve dileme! Jedna pesma je posvećena Ulcinjskoj velikoj plaži i to u ono vreme kada se pričalo da će cela oblast do Bara biti u sklopu neke “nove države”, pa otud i pesma “Divan san”.
Kako gledaš na pank rok danas u regionu, koji bendovi su te oduševili?
Iskreno, nisam član nikakvih društvenih mreža i zbog obaveza slabo znam šta se dešava novo po pitanju muzike u regionu. Naravno, znam ono što svi znaju, tj. šta je popularno po festivalima i to je otprilike 15-20 bendova koji kruže po regionu. Ono što sam merodavan da pohvalim jesu neki novi bendovi iz mog okruženja kao što su Larska, Dishumanity, Motorcharge, Metež, Atrum, Intox, Steel Hornet… Kragujevac ima jednu od najjačih scena u Srbiji i izuzetno mi je drago što se uvek pojavljuju nove, mlade snage koje znaju da nastave tradiciju!
Arsenal fest? Da li si upoznao Olgu iz Toy Dolls?
Arsenal fest je postao vrlo ozbiljan festival u regionu i svake godine je sve jači i jači. Ove godine je porušio sve rekorde u posećenosti i jedan je od retkih festivala koji se održava u strogom centru grada i gde nema prašine, blata bez obzira na vremenske prilike. Olgu sam upoznao na prethodnom Arsenal festu, prozborili par reči i drago mi je što sam upoznao ovu veliku punk legendu!
Neki specijalni koncert koji ti je ostao u sjećanju?
Možda baš concert u Nikšiću pre jedno 10-tak godina koji je bio u jednom preuredjenom atomskom skloništu. Bilo je letnje vreme, unutra ventilacija nula! Svi smo bili goli do pojasa i klizali smo se od piva i znoja po podu od pločica, ali svi su imali osmeh na licu! Mislim da je to bio jedini koncert koji je u tom prostoru održan!
Hvala za intervju!
Hvala i tebi za ukazanu čast! Živeli!
ĐorđepunX