Beogradski punk sastav Vox Populi će uskoro posjetiti naše krajeve. Trinaestog i četrnaestog decembra zasviraće u Nikšiću i Podgorici. Eto dobrog razloga za čašu razgovora sa Rudarom – pjevačem grupe.
Kada je nastao Vox Populi, zašto baš taj naziv?
1993 na papiru, ’94 smo počeli da sviramo, pa tu godinu i uzimamo kao startnu. U vreme kad je u Jugoslaviji bilo popularno davati imena na engleskom, i kada su svakom bendu sa više od 2 reči u imenu benda pravili skraćenice, hteli smo nešto drugačije, sa poentom. Možda latinski? Inspiracija, uticaj, kako god, je došla od starog Finskog HC benda DESTRUCKTIONS, njihov album iz ’83 se zove VOX POPULI. Em na latinskom, em ima dobro značenje. Zamalo da se zovemo AGENS PROVOKATOR.
Odmah ste jasno odredili muzički pravac, reci mi zbog čega je stagnacija na tom polju kod bendova iz Srbije pa i regiona, zbog čega se više ne svira izvorni pank?
Ne znam, možda praćenje trendova? Želja za komercijalnim probojem? Svaki muzičar voli da što više ljudi čuje ono što radi…. Mi smo, slobodno mogu da kažem, baš pravi hard kor. Tvrdi smo za slušanje, treba imati želudac za naše tekstove i muziku. Mi pljujemo žuč koju svako nosi u sebi. Ne može neko ko svira moderni pop pank da se naziva hard korom samo zato što ima brzi kec ili dvojka ritam, a sve ostalo je mlako i melodično, u pop tonovima. Pa čak i taj bubanj je mekan…tekstova ima dobrih, ali hajde da mahom pevamo o tinejdžerskim ljubavnim problemima, to nas više muči od sranja u svetu. Razumem, jer činjenica je da su publika mahom tinejdžeri….Imamo i mi ljubavnih i ličnih pesama, ali muče nas stalno aktuelne teme, problemi u društvu oko nas.
Imate ako se ne varam dva albuma, zbog čega je tako spor proces pravljenja albuma, stariji ste bend, a siguran sam da ljudi jedva čekaju da čuju nešto od vas?
Česta promena članova, samim tim i gitarista koji uglavnom prave pesme… Ponekad neko upadne da se odsviraju svirke, pa ode (ti ljudi su inače tu kad god treba, ovom bendu ne manjka igrača na klupi za rezerve, da se tako izrazim – kako jedan od članova reče – vox populi više nije bend, to je narodni pokret…) Ima tu dosta stvari, ponekad dorađuješ pesme, ponekad dođe do letargije jednog ili više članova, dosta utiču neke spoljne životne okolnosti, slobodno vreme, itd. Ponekad popusti entuzijazam, pa čekamo novi nalet… Što se tiče samog snimanja, veliku ulogu igra finansijski momenat, a na to utiče dosta stvari, pa i neko stanje na sceni, odnos publike prema bendovima i svirkama generalno, ali to je jedna nova podugačka tema za poseban intervju ili više njih… Jedva čekaju, i stalno pitaju…u periodu od 2008 do 2011 je bila konstantna postava, i tu smo uradili skoro ceo album (nekih par stvari od 2006/7) album je snimljen, samo osnova 2012, ali zbog sticaja mnogo raznih okolnosti, pevanje, prateći voklai, dosnimavanja i produkcija su rađeni povremeno… Da se ne lažemo, mnogo je lakše mladom bendu snimati i raditi, ljudi su mahom u školi i na faksu, nemaju porodice, velikoj većini roditelji plaćaju život, pa i hobije, samim tim i ulaganje u muziku… Vrlo je teško sa platom od 300-400 eura izneti mesec dana u Srbiji, a kamoli snimati album ili ulagati u bend… opet onaj deo sa podrškom publike. Potom, za koga izdati? Ovde nema izdavača za tako nešto. Svi igraju lukavo – naravno da je jedna priča ako tebe neko pozove i ponudi ti album, ti postavljaš uslove dalje, a drugo je ako ti nekog pitaš za album, onda taj neko postavlja uslove, i tako je u većini slučajeva. Isto važi i za svirke. Klubovi se nešto ne utrkuju da ponude svirke, znaju da će bendovi doći sami “mečki na rupu”, pa tako ima gomila bendova koji jedva čekaju da sviraju uživo, pa i pred 20 ljudi, pa pod kojim god uslovima, što odgovara i promoterima i klubovima… Ne moraju da plate kako treba. Nova tema za novi intervju. Postoji mnogo problema na muzičkoj sceni. Ostaje DIY, ali onda nemaš dobru distribuciju albuma. Mi konkretno, se trudimo da nađemo stranog izdavača, bolji su uslovi, maker će više ljudi čuti tvoj rad.
Šta je poruka pjesama benda Vox Populi, na sta želite da ukažete?
Na probleme u društvu oko nas, na probleme u našim glavama i životima, a koji su pak proistekli iz stanja u kome se nalazi društvo, i svet u globalu. Poruka je da koliko god bilo crno, treba da nađeš snage da nekako plivaš kroz život.Nažalost, ništa ne možemo da promenimo u svetu oko nas, ali možemo u našim životima. Ne možemo da pravimo globalnu revoluciju, pa čak ni u svojoj ulici, ali možemo u sebi, u našim životima. I to je vid bunta sistemu u kome živimo.
Reci mi šta misliš o panku danas, kao društvenoj i kulturnoj pojavi?
Uh. Pa ti hoćeš da se ljudi umore čitajući moje odgovore? Ne mislim ništa dobro. Zadržaću se na domaćoj sceni. Koliko ljudi, toliko i pravaca u punku, svako misli da je baš on shvatio pank na pravi način, kako treba. A ljudi su u zabludi. Možda i ja sa svojim poimanjem punk-a…. Sve se svelo na muziku, niko ne kapira šta bendovi hoće da im prenesu. Postao je deo mejnstrim kulture, tako da sada imamo gomilu bendova koji sebe nazivaju pank? Mislim, stvarno… Ali to je kao fora, jer kao pank je na neki način i dalje neki tabu. Mada, ja mislim, da ljudi, narod, većina, ne kapiraju ni pank, ni pankere ozbiljno, niti nas sistem kapira kao bilo kakavu pretnju sebi.
Šta misliš o panku u Srbiji koliko joj je on danas potreban?
Dobro, najvećim delom sam ti dao odgovor u prethodnom pitanju… Potreban je isto onako kao pank u britaniji ’76-’77 i tako već 20 godina. Ali se klinci iz nekog razloga ipak odlučuju da postanu kriminalci i starlete.
Svirali ste sa mnogim poznatim pank bendovima, ko je na tebe ostavio najjači utisak, a ko te eventualno razočarao?
Da, lista je beskrajna… sve su to sjajni, na prvom mestu ljudi, i muzičari, i šta god neko mislio, oni to i dalje rade iz srca! Sa mnogima od njih smo postali bliski prijatelji, a istakao bih GBH, BILLYCLUB, ONE WAY SYSTEM, THE VILE, ANTI NOWHERE LEAGUE… nema nekih specijalnih razočarenja u muzičkom smislu, svakom se desi da nekad zvuči bolje, nekad slabije….
Šta mislis o mnoštvu festivala koji se dešavaju u okruženju? Ide li to na štetu klupske svirke?
Festivali su skroz ok, sjajna prilika da se gomila bendova vidi na jednom mestu, da se neki novi i mladi bendovi predstave na dobroj opremi i ozvučenju… Ne mislim da to ide na štetu, mislim da na štetu klupske svirke idu prvenstveno klubovi sa uslovima, potom pojedini organizatori, a onda i publika koja ne kapira da karta treba da se plati i da organizacija dešavanja mora da košta, i da za to mora da se izdvoji novac. Koja je podrška nečijem radu da dođeš ispred kluba i ispijaš pivo, alkohol, i da ne uđeš da gledaš bend? Pa zar nije fora da uđu tamo i da se iskaču, izbace sve iz sebe, i razmene energiju sa bendovima? Pivo može da se pije i kod kuće, i u parku i gde god…
Šta slušaš u poslednje vrijeme?
Odlično pitanje! Tako nešto sam i čekao. Nadam se da će moj odgovor pročitati dovoljno ljudi i da će se bar neki od njih zainteresovati da čuju nešto od toga… Uglavnom slušam britanski pank, nove albume starih bendova, i neke za nas nove, na ovim prostorima nepoznate bendove, a koji su tamo baš baš veliki… UK SUBS zadnjih par albuma-work in progress, XXIV, yellow leader(odličan) DRDRONGOS FOR EUROPE- cage the rage, barcode generation, messed up ep.- Oni bi trebalo da u martu 2016 dođu na jednu malu turneju u ove Balkanske krajeve, pratite informacije, Jebeno odličan pank bend. DRAGSTER- dead punk DIRT BOX DISCO- šta god, napominjem da su to Britanski Goblini po popularnosti tamo. VICE SQUAD- CARDBOARD COUNTRY D.O.A.(kanada)- hard rain falling THE DEFECTS- politicophobia, odličan album THE VILE- punk disorder chaos destruction BROKEN BONES- vigilante ep ABRASIVE WHEELS -skum BILLYCLUB- no justice, generation time bomb-odličan album! ALCOHOL LICKS- odličan bend, ne znam ime albuma. PARANOID VISIONS- city of screams, cryptic cross words ENGLISH DOGS- We Did, We Do, We Always Fucking Will! CELLBOUND- NOTHING TO DIE FOR ACIDEZ- meksiko, MAID OF ACE… itd, itd. Nestrpljivo se čeka novi Discharge. Od starih, uvek GBH, Piteri, Vrisak Generacije, One way system, The Varukers, D.I., Suicidal tendencies, DRI…. Ima tu još i još bendova, iz celog sveta, previše za nabrojati, i ima nešto što i nije pank, naravno, treba biti svestran… Od “domaćih”, podržavam rad svih “kolega”, ali u poslednje vreme mi je retko koji bend/album ostavio neki specijani utisak(bar za moj ukus), ali izdvojio bih REPLICUNTS, ubitačni “sve devojke” trio iz Beograda. Odličan album! Eto, dodaj I to na onu listu gore. Zatim BOXER iz Pančeva, odličan zabavni hard kor pank. DISHUMANITY iz Kragujevca (KGHC) i legendarni anarho pank bend AGITATOR iz Sombora…. Eh, da, nije pank, ali tu je, NADIMAČ, momci se stvarno trude i ozbiljno rade… Čekamo novi SMF na primer. No, ne mogu ni sve da ispratim.
Da li je i dalje “…isto kao pre…”?
DA, I VIŠE NEGO PRE!
Da li si čuo za neki bend iz Crne Gore, imaš li neke kontakte?
Jesi probao da ukucaš u gugl pojam – Crna Gora pank? Za PUNKREAS I DST naravno! Eto, kontaktiramo ti i ja….
Hvala za intervju!
Nema na čemu, i drugi put, nadam se da sledeći put nećeš čekati ovoliko da odgvorim na isti…
Razgovarao: ĐorđepunX