Čovjek koji stoji iza imena Kob, napravio je novi album. Nisam do juče znao za njega i njegovu izdavačku i sviračku prošlost, a ono što sam čuo na ovom albumu ostavilo me sa spuštenom vilicom, a sada ću objasniti i zašto.
Nisam neki fan blek metala, iako sam uvijek cijenio njegovu atmosferičnost. Nisam fan smifonije, ni u roku, a naročito ne u metalu. A opet, ovaj album me oduševio. Zašto se to tako spojilo? Pa, po prvi put mislim da je forma simfonije i atmosfera blek metala ispunjena i korespondira sa temama koje su meni i ljudima sa ovih prostora bliske. Kvaka je da sav taj opus tema kojima se bave evropski i američki bendovi mene nije doticao, tako da nisam mogao sa njima ni da se muzički usaglasim, a na ovom albumu ne da me dotiče, već slušanjem postajem protagonista.
Sama zvučna slika, a ovo sa razlogom govorim, je kao da gledate film od dva sata koliko traje ovaj album. Znam da će ljudi koji ovo odranije prate reći:” Đe si bio do sad?”. Pa, evo me. Unazad preslušavam diskografiju benda Prognan i čitam par intervjua koje je Kob dao i shvatam cijeli koncept i kontekst ovog albuma. A i sam sam mu postavio par pitanja koje ćete moći pročitati na ovim stranicama.
Čovjeku je muzika posao, zato i ne čudi što je ovo, i ako slušam na yt jako dobro produciran album, đe se čuje sve fino i lijepo, i bukvalno možete da se zavalite i prepustite se uživanju u onome što album donosi. Ali osim muzičkog uživanja u njemu se kazuju bolne i surove teme, a to je odlika Balkana, rat, stradanje, prošlost i eho koji zvoni od tih dana do danas.
Konceptualni album koji prati stradalnika na putu prema Kozari. Tu je i Krvava bajka kao i druge stradalne epizode ovog podneblja. Ako nešto ne treba raditi kada se sluša ovaj album jeste ulaziti u istorijske zavrzlame. Ovo treba slušati kao istorijsku čitanku, bez pokretanja pitanja… Mislim da se tako više uživa, nego raščlanjivati istorijske fakte i narative koji nas često udalje od muzike.
Uz pomoć bubnjara, pratećih vokala, Kob je sve ovo spakovao sam. U moru bendova koji su se pojavili a bave se temama rata, bilo prvog ili drugog od kojih su u mejnstrim ušli ukrajinski 1914, kao i njemački Kanonenfieber meni je Prognan za klasu bolji, ali ono što se ne najavljuje jeste live sviranje.
Prognan kao takav živi u muzičkom univerzumu i samo isporučuje teme koje pakuje na najbolji mogući način, i mislim da ovaj album može da sluša neko ko i nije fan ekstremne muzike. Ovim albumom gubi se ta naizgled nemoguća granica da jedan kolokvijalno nazvan blek album ne može slušati šira publika. Može itekako.
Uz originalne intervjue koje su integralni dio albuma i koji razvijaju priču imamo puno specijalnih audio efekata i zaista često se nađemo u centru zbivanja, tako da postajemo aktivni učesnici ovoga albuma. Dodatno autor se potrudio da za one van ovog govornog područja na engleskom predstavi “scenario” albuma što je za svaku pohvalu, jer se vidi koliko je truda isporučeno da bi to sve bila jedna cjelina kojoj ništa ne fali.
Remek djelo, album decenije, samo su neki epiteti koji stoje u komentarima, i nijesu daleko od istine, jer ipak ovaj album je daleko drugačiji od svega što imamo prilike da slušamo, a dolazi iz undegrounda. Kob je pokazao svu raskoš talenta, i način na koji se može razviti metal muzika danas.
ĐorđePunX