Nakon izlaska debitantskog albuma „Drugo mesto“ (Više manje zauvijek) s kraja 2020. Niko Nikolić predstavlja „Privatni indigo“ sa deset pjesama u kojima se bavi sobom, porodicom, prijateljima i lokalnim problemima. Album je dostupan na svim digitalnim platformama, bandcamp-u i YouTube-u.
https://youtube.com/playlist?list=PL9SPWggDAPif6GaqY0wlR2blxWnA8iRV1&si=jk6nXyN-g8_NSTBg
https://album.link/hf6b2ggpf3rfh
https://nikonikolic.bandcamp.com/album/privatni-indigo
https://www.youtube.com/watch?v=3V63tFSy6M4
„Privatni indigo“ nastao je u saradnji sa producentom Srđanom Popovom (Sergio Lounge), a predstavlja i drugo dugosvirajuće izdanje Zelenog kačketa, podetikete u okviru kolektiva Pop depresija-Kišobran-Anderklas, posle debija šabačke grupe LU „Ne mogu ništa sam“.
„Proces rada bio je opsežniji u odnosu na prvi album. Nakon „Drugog mesta“ dobio sam neki buzz na sceni i upoznao ljude koji gotive moj zvuk i polako sam neke od njih uključivao u projekat. Pesme su i dalje nastajale u mojoj sobi, ali sam sada imao i jedan korak dalje. Imao sam pomagača Srđana koji je ostavio i svoj kreativni pečat. Bio je tu za aranžmane, mikseve i sve savete. Saradnja je većinski bila onlajn i radili smo na pesmama u bezbroj iteracija. Korak dalje je i angažovanje ostalih muzičara i prijatelja te se na albumu oseća i neki kolektiv benda iza kantautora. Stoga mi je jako drago da sam izašao iz zone komfora u odnosu na prvi album gde sam baš sve radio sam i dopustio da na trenutak neko drugi navodi volan,” objašnjava kako je tekao rad na albumu Niko Nikolić.
„Pravljenje muzike za mene je pravljenje „univerzuma“ gde su moje misli i osećanja prihvaćeni i imaju smisla. Odvajanje od realnog sveta gde su te stvari neretko potisnute. A objavljivanje muzike mi je kao poklon za slušaoca, otkrivanje sveta za nekog drugog da ga skapira,“ analizira motivaciju da se bavi muzikom Niko Nikolić.
Na jednom nivou „Privatni indigo“ duboko je lična ispovijest umjetnika koji želi nešto bitno da kaže, na drugom to je kombinacija sanjive melanholije, novotalasne tjeskobe i školskih pop zicera. Na trećem i svim ostalim nivoima to je igra bendža sa srpskim melosom ili struktura koje nisu pop ili fanki bas linije sa harmonikom uz sedam osmina letećih tonova i citata poznatih pjesama ili sintova koji su slagani u prizore koji se kao prozori otvaraju u nama. Na kraju to su i aranžmani koji „grizu pop“ uz stadionske refrene.