Piknik – Radnički Savet

piknikradnickisavet

piknikradnickisavet„Negde sam pročito’,da sam se rodio slobodan, međutim, plaćam za život od kada za sebe znam, i stalno slušam referat, slatkorečiv i pitak, da se radi za individualni i kolektivni boljitak. Prosečna sam osoba, konzerviranog uma, ne mogu da razaznam šta je istina a šta gluma.

Zato je tu Animal, History, Discovery, ma sve su nam objasnili englezi i ameri. Gledao sam sinoć, tvrde da je istina, to – da smo nastali od majmuna! Ono što ljudi ne mogu da shvate, od toga se boje, da li neka svesnija bića ipak negde postoje? Intelekt zahteva neoborivih dokaza, vidim, više nam odgovara da smo evoluciona nakaza. I sad, kada smo slučajno članovi ovoga sveta, brinemo se isključivo za sopstvena dupeta, i radimo što rade svi, jer to se tako mora – slušajmo našeg milog vođu čopora. Ne treba mi dokaz, vidim da je istina to – da smo nastali od majmuna!”
„Devolucija”

Muzički, Piknik su punk/metal minimalizam. Svaka pjesma ima jednu jednostavnu zadanu temu (rifove) koja se vrti od početka do kraja kao ringišpil, ali zahvaljujući jakim Bandarovim tekstovima i svakako očitim čovjekovim ekspresionističkim mogućnostima, krajnja forma je mnogo bolja. Kao i kod većine sličnih bendova, energija vokala je ona koja vodi glavnu priču a Bandar je odradio odličan posao na svim pjesmama. Od uvodne „Devolucija”, preko već poznate „Mrš na Radno Mesto”, do posljednje zajebantske „Bili Baba i Deda”, Piknik ređaju klubske hitove koje su već dokazali „on the road” tokom prošlogodišnje turneje od Đerdapa pa do Triglava.

Kroz karakteristični novosadski humor, Piknik provlače teme koje su i te kako relevantne i bitne, rekao bih krucijalne za opstanak ljudske vrste. To što ih pojedini ne doživljavaju dovoljno ozbiljno, kako teme tako i sami bend, samo je dokaz tuposti većeg dijela ljudske rase. Kažem „većeg dijela ljudske rase” jer Piknik nikako nisu izolovani fenomen, niti jedini koji umiju da svrsishodno koriste sive ćelije, tako da se ova tvrdnja može posmatrati globalno. Piknik su svojevrstan mini fenomen na srpskoj rock sceni. Mješavina punka, metala i dobre doze skarednog humora je iznjedrila jednu petoglavu beštiju. Tekstovi su oblikovani sa dosta humora, ali dok ih slušam, nije mi niti malo do smijeha. Preslušajte „Devolucija”, „Bojkot”, „Baraba” i „Septička Jama” pa mi recite da li sam u pravu. To su sve problemi sa kojima se svakodnevno svi mi susrećemo, o kojima stalno raspravljamo i konstantno se žalimo da nešto treba promijeniti. Ali, koliko nas stvarno želi i uspije nešto da promjeni? Od sutra ću smršati. Od sutra ću se suprotstaviti šefu. Od sutra ću početi da učim! Od sutra ću početi da živim?

Piknik, ako ništa drugo, već godinama kroz ovaj i druge projekte dosta rade da se njihova situacija promijeni. Nije to samo šuplja priča, već bend koji postoji, radi i zarađuje, i svaka im čast.

Nikola Franquelli