,,Partibrejkers III” je jedan od albuma kojim su trijumfalno zapečaćene osamdesete godine. Te 1989. većina onih koji su ,,na svojim plećima” iznijeli te godine, imaće neko, više ili manje zapaženo izdanje, EKV će izbaciti ,,Samo par godina za nas”, Džoni ,,Balkansku rapsodiju”, Leiner i Saher će sa Vješticama objaviti ,,Totalno drukčiji od drugih”, Lačni Franz ,,Tihu Vodu”, Koja i Disciplina će snimiti ,,Zeleni zub na planeti dosade”, Psihomodo Pop će svoju holandsku epizodu objaviti na ,,Live in Amsterdam”, Gile će se oprobati u solo vodama na ,,Evo sada vidiš da može”, itd. Neki drugi će, što je manje bitno, zabavljati široke mase sa raznim pjesmicama, ,,Ćiribilibelama”, ”svemir čuje nemir” i sl.
U mnoštvu dobrog zvuka, Partibrejkersi će te, po mnogo čemu ,,granične” godine objaviti svoj vjerovatno najuspješniji album, koji će ih za sva vremena svrstati u red ,,velikih”. Kad se kaže najuspješniji, to svakako ne mora da znači i najbolji, ali je sigurno da je ,,Partibrejkers III” donio najveći broj hitova i bend pomjerio i ka onoj, ajde da se kaže umjerenijoj rok publici, koja se držala rezervisano prema njihovom drugom, a naročito prvom albumu. Daleko od toga da je ,,trojka” bila ,,komercijala”, ali je definitivno pogodila i neke druge ukuse. Uglavnom, i na ovom albumu su ostali dosledni onome što su radili na prvom i drugom, uz Canetove upečatljive tekstove i poruke i Antonov neprevaziđen zvuk, ali su se ,,desile” teme poput ,,Kreni prema meni” i ,,Hipnotisana gomila”, koje su odmah postale himne čitave jedne generacije, a naročito je ,,Hipnotisana gomila” nepogrešivo našla svoje sledbenike. Međutim, ”Partibrejkers III” donosi i neke, ruku na srce, bolje pjesme, kao što su ,,Najbolje se putuje”, ”Daleko od srca” ili ”Ona sve zna” na kojoj je maestralno ,,provučena” usna harmonika legendarnog Pere Džoa. Tu su i one ,,sirovije” poput ,,Ja radim teško” i ,,Reći ću ti”, koje kao da su ,,presađene” sa prvog albuma, i održavaju izvorne vrijednosti na kojima se bazira svirka Partibrejkersa, a, osim toga, i Anton je pokazao da je definitivno jedan od najboljih gitarista sa ovih prostora. ,,Partibrejkers III” je pokazao bend u punoj snazi ideja i zvuka, bluz rok u većoj brzini. Vrijednost ovoga albuma je i u tome što je izvršio jak uticaj na mnoštvo mladih bendova, naročito onih koji će se pojaviti početkom devedesetih, a nije daleko od istine ako se kaže da taj uticaj traje i danas.
Uprkos povremenim oscilacijama koje je grupa kasnije imala, ovaj album, kao i prva dva, iscrtali su put kojim se Partibrejkersi uvijek mogu nepogrešivo kretati i ako nekad i ,,zalutaju” znaju kako će se vratiti kući.
Jole Vučurović