Tužbe Branimira Džonija Štulića protiv izdavačke kuće “Plato”, te diskografskih kuća “Komuna” i “Hi-fi”, a sve zbog kršenja autorskih prava odbačene su u beogradskom sudu. Sličan postupak za utvrđivanje materijalne štete, zbog neovlašćenog iskorišćavanja “Azrine” diskografije, pokrenut je u Hrvatskoj protiv “Kroacije rekordsa” bivšeg “Jugotona”.
“Sudovi u Srbiji su bar prihvatili žalbe mojih advokata, dok u Hrvatskoj nisu čak želeli ni da započnu postupak. Ja sam zaista jedinstven slučaj verovatno u svetu, da mi za sve moje muzičke i literarne radove nisu plaćali zasluženi honorari. Mnogi misle da meni nije stalo do novca, ali ja ne razmišljam tako. Normalno je da dobijem novac koji sam pošteno zaradio. Niko mi ne može uzeti dušu. Bluz pevačica Bili Holidej je umrla u bedi, a ja kažem nije sirota Bili, već kompozitor i pisac Džoni, ne bih da skončam tako – kaže za Blic Štulić koji i dalje u gradiću Houtenu živi bez ličnih dokumenata.
Štulićeve prevode klasičnih dela antičke književnosti na savremeni srpski jezik 2010. izdao je “Plato buks” , koji je autor kasnije tužio zbog navodnog neovlašćenog doštampavanja. Tražio je od njih 75.000 evra nadoknade
Muzičar je 2012. podneo tužbu vrednu 25 miliona evra protiv “Kroacija rekordsa”
Poslednji put Štulić je nove pjesme 2003. postavio na Jutjub pod nazivom “Gozba”
On i dalje tvrdi da nikada nije potpisao nikakve ugovore sa izdavačkim kućama za svoja djela dodajući da je početkom osamdesetih, da bi dobio honorare, morao da se učlani u SOKOJ. Međutim, priča Štulić, uz izgovor da zbog sistemskih grešaka i zbog navodnog prelaska na kompjuterski sistem, SOKOJ mu nikada nije isplatio ništa na ime tantijema.
– Iz SOKOJ-a sam izašao u februaru 1981. godine. Od tada pa sve do dana današnjeg pesme “Azre”, moji kasniji solo albumi, stalno se reizdaju, kao i moja sabrana dela koja je štampao “Plato”. Ja za trideset godina eksploatacije mojih dela ne mogu da pravdu dobijem ni na sudu. Moji zahtevi budu odbačeni i zastareli. A za to vreme, mnogi puno zarađuju na mojim delima. To se može uporediti sa razduživanjem u vojsci. Kad se neko razdužuje u vojci, a neko mu je ukrao opasač, on ga krade drugom vojniku, sledeći put vojnik koga su pokrali krade opasač novom regrutu i tako unedogled. Neko ko se jednom bude ozbiljno upustio u razmere pljačke moga dela i sve to bude obelodanio i dokumentovao, zaslužuje Pulicerovu nagradu – rekao je Džoni za beogradski Blic.