Hardcore bend Neven koji je nastao prije dvije godine objavio je prvi singl i spot Ostajem pozitivan. Spot je urađen u klasičnom hardcore maniru u režiji Ane Đurović, dok je sama pjesma snimljena u studiju Citadela (Luka Matković, Quasarborn).
Zvuk se oslanja na tradicionalnu njujoršku školu hardcorea, i prošaran je brojnim modernijim izdancima žanra. Za naš portal su rekli da je na njih najviše uticao hardkore devedesetih i beatdown osamdesetih.
Recite nam za početak odakle Neven? Kako se rodio, kako ste se sklopili, šta ste slušali kako ste došli do ovog zvuka?
MILOŠ: Neven je nastao 2021. godine, i od tada smo od originalne postave ostali Relja na gitari i ja na vokalu. Oko imena dugo nismo mogli da se složimo, pa smo se vratili na prvo koje sam predložio, a to je “Neven”. Ime, osim lepe zvučnosti, predstavlja jednostavnost, pozitivu i generalnu lepotu za mene, što bi bio neki kontrast većini bendova u Srbiji. Takođe, druga inspiracija za ime bio je dečiji serijal “Neven”, koj je na mene ostavio veliki trag u detinjstvu. Ljudi često misle “Neven” jer “ne vene”, i u kontekstu mladosti u nama, i zato što Krišna zauvek ostaje mlad. To objašnjenje mi se više sviđa nego moje, pa neka bude to od sada. Ja slušam raznu muziku, ali ta koja je, logično, najviše uticala na Neven jeste Hardcore ’90, ’80 i beatdown.
RELJA: Miloš je dosta dugo pokušavao da osnuje HC bend, ali nikako da se nešto sklopi dok naš prvi basista i dobar ortak Riki nije pozvao mene da sviram i maltene odmah smo kliknuli odatle. Ja sam do tada imao dodirnih tačaka sa hardkorom na vrlo zaobilazan način i kad me je pozvao u glavi su mi bili bendovi kao što su Jesus Piece, Converge… ali vrlo brzo smo se skontali oko bendova kao što su Deez Nuts i Terror, a ja sam odatle kroz Limp Wrist, G.L.O.S.S. i Spark uleteo u mnooogo opširniji svet Hardkora i poslednjih godinu i kusur dana slušam brda nekog svežijeg talasa straigt-edge bendova kao što su Envision, Ecostrike, Search for Purpose, Burning Strong, Point of Contact…
Po internetu uglavnom vidim da vas obožavaju starije ekipe, obično sjećajući se svojih tinejdžerskih dana, međutim pretpostavljam da je vama cilj da se obraćate svojoj generaciji. E sad, gdje je hardcore koji vi svirate u odnosu na današnja muzićka kretanja, i šta je to što prevashodno želite da poručite, jer su ipak drugačija vremena nego prije 20, 30, 40 godina…
MILOŠ: Starija ekipa je super, družimo se svi zajedno, i da njih nije bilo ne bismo došli do ovde. Međutim, istina je da se Neven više obraća mlađoj publici. Ne znam koliko mladi usvajaju od poruke, ili samo slušaju muziku, ali moja dužnost je da prenesem neku moju istinu, pa ko kako primi. A poruka je jasna, kako kaže “Cigla in d vugla”: ljubav, snaga, hardkor, naš trenutak!
RELJA: Dobili smo ogromnu podršku od starije ekipe kada smo dropovali Demo. Cimali su nas na svirke maltene od samog početka i cenimo to. Ali, da, meni je najdraže da nas sluša mlađa ekipa. Mislim da Miloš i ja imamo malo taj trip da zastupamo neki pozitivniji drug-free alkohol-free način života i da mladim ljudima pokažemo da je moguće biti deo neke badass kulture bez samodestruktivnog odnosa prema svemu tome. Možda to zvuči malo proseravački, ali mislim da ima tu nešto značajno.
Ostajem pozitivan je spot koji je svakoga pozitivno šokirao, već izbacate live koncerte koji su u komadu. Trudite se dosta oko vizuala…
MILOŠ: Ne znam da li bih rekao da se mnogo trudimo oko snimaka, ali definitivno nam je jako važno kako nam izgledaju majice, logo itd. To su najveće i najčešće rasprave između nas u “Neven”-u. Spot je doduše nastao spontano, režirala ga je moja devojka koja je to htela da uradi već duže vreme.
RELJA: Mislim da svi imamo neki svoj trip oko vizuala i tu često dolazi do sukoba kad ne možemo da se dogovorimo oko dizajna za majice i logo benda itd. Ali imamo sreće da nam je logo sa gorilom koji trenutno koristimo uradio pretalentovani xbrokentraditionalx mislim da to brda doprinosi doživljaju benda. Moje glavno zanimanje je inače ilustracija, pa se zajebavam malo i sa grafičkim dizajnom i onda menjamo tipografiju za Neven natpis malo neutrotično svakih par meseci kad uradim nešto novo i zamrzim prethodnu verziju… Imam osećaj da bi bilo mnogo lakše raditi za tuđi bend nego za svoj.
Krishnacore je takođe jedna etiketa koja se stavlja uz vas i to takođe mnoge ljude raduje. Odakle ta priča?
Ta priča dolazi od mene, i delom Kljuna, našeg basiste. Svesnot Krišne ima veliku ulogu u mom životu, i krenula je da se razvija baš kada je i Neven bio u nastajanju. Provodim vreme sa bhaktama, poštujem regulativne principe, mantram, sviram kirtan itd. Ali trudim se da ne ubacim ceo bend u taj kalup, jer se ne osećamo svi isto, pa čak ni slično, ali mi je bitno da se izrazim kroz to što osećam. Kljun je pak saznao za Neven preko svoje majke koja je kao Krišna bhaktina živela u Indiji, pa i on ima mnogo iskustva sa pevanjem kirtana i ostalim tradicijama koje nekada inkorporiramo. A Krišna je i uvek bio veliki deo hardkora, pa i razlog kako sam ja počeo da se interesujem.
RELJA: Krishna momenat je Miloševa stvar, ali i Kljun ima spona sa tim svetom. Ja se slabo razumem u to, ali jako cenim to što svako donese neki deo sebe i svog proživljenog iskustva u bend, mislim da je to ono što umetnost čini značajnom.
Kad pominjemo generacije, pojavilo se mnogo dobrih underground bendova zadnjih godina, puno se i svira i snima. Čini mi se da je dosta ljudi koji otvaraju vrata za sve vas. Kako gledate na scenu danas?
MILOŠ: U Srbiji se pojavilo mlađih hardkor bendova poslednjih godina, i to me raduje. Sa nekim smo i dobri drugari. Međutim, ja se lično ne osećam kao da pripadam bilo kojoj sceni trenutno. “Neven” je i dalje crna ovca među bendovima, pre svega zbog filozofije, pa i zbog zvuka. Ali nema potrebe praviti veštačku scenu, kada se desi – desiće se, a do tad, guramo naše.
RELJA: Do nedavno sam se osećao kao da mi je baš teško da naletim na bendove iz lokalnih scena koji prave muziku po mom ukusu, ali u poslednje vreme mi se vratio hype za sve to. Osećam se kao da trenutno ima brda aktivnih bendova (neki noviji, a neki koji postoje duže vreme) koji sviraju odlično i čiji članovi su gotivci. Majak su se pojavili u sličnom momentu kao mi i njihov prvi EP i Jame sam preslušao mali milion puta, Ubili su batlera su odličan post-HC bend koji mi prvi padne na pamet kad god treba da se organizuje svirka, Igorov bend Nabod je uvek zabavan uživo, čak ima malo Desert rock osveženja od kad su Monica krenuli da sviraju. U Sofiji i Budimpešti smo isto imali priliku da slušamo i upoznamo brda gotivnih bendova: No Half Measures (bg), Lifelike(cz), Escalate(hu), Gear(hu), Exterminating Angel(hu), Locust(bg), Burial Site(bg), Rejuvenation(bg)…
Koliko vam bend oduzima vremena, Koliko je teško posvetiti se?
MILOŠ: Ne oduzima uopšte puno. Čak mislim da treba da damo gas. A što se mene tiče, trenutno mi je najbitniji projekat (od mnogo njih) u životu, tako da nikad ne prestajem da mislim o njemu, i nikad me ne umara.
RELJA: Meni je Neven trenutno jedini bend, pa mi je dosta visoko na spisku prioriteta, manje-više balansiram samo ilustraciju i Neven tako da mi je uvek osveženje kada sviramo live ili imamo probe, još uvek mi nije postalo zamarajuće, ali drugi članovi su u više bendova pa kontam da je njima sigurno mnogo veće cimanje.
Eto toliko za početak, ja sam sigurno da ćemo poslije nekog vremena ponovo razgovarati o nekim novim stvarima vezanim za bend, ja vam želim da budete novi Turnstile.
MILOŠ: Puno hvala, mada moram da priznam da nisam fan tog benda, haha. (Nije mi loša ona pesma)
RELJA: Hvala puno! Nadam se da će uskoro biti povoda da pričamo ponovo!
ĐorđepunX