Prvi broj Alana Forda je izasao u maju 1969,ali se pre toga duze vreme radilo na tom projektu.Prvi scenario je zavrsen u avgustu 1967.Posle duzeg razgovora sa Magnusom o novom liku koji bi trebalo da koordinira sa likovima iz Kriminala i Satanika. Verni citaoci su vec uporedili neke gegove sa onima koje su kasnije nasli u Alanu Fordu ali koji su ih s vremena na vreme ostavljali u nedoumici. U to vreme (1966) stripovi su imali precizno definisane karakteristike:tradicionalna avantura i crni strip (to su bili Kriminal,Satanik i sl.) i komicni poput Miki Mausa i drugih sa strogo preciznom tipologijom crteza.Star,groteskni Magnusov crtez je bio apsolutna novina za odredjeni tip prica koje su bile mesavine groteskne satire i humora,cudjenje ostalih nije bilo malo ali je vremenom povecanje raslo. Drugi scenario iz aprila 1968 nije sa mnogo razlikovao od prvog u kome je vec bila predvidjena pojava Sir Olivera.Uradjena je samo revizija dijaloga.Ali posto smo dobro razmislili,divlja pojava tako velikog broja likova ne ostavlja mnogo prostora za lik iz naslova tj. Alana,tako je tek u julu 1968 uradjen definitivan scenario iz kojeg je izbacen lik Sir Olivera i odlozen za sledeci nastavak. U medjuvremenu,Magnus je nastavio graficko istrazivanje da bi pronasao lice koje bi odgovaralo glavnom junaku a koje bi bilo lepo ali ne i staticno.Lik Pitera O’Tula ga je potpuno inspirisao. Alanova odeca je najpre bila zamisljena kao komicna:prugasti sako,bela kosulja i leptir masna.Sef je trebalo da ima naocare,dosta kilograma viska i ozbiljno ponasanje ali nam se ta ideja nije bas dopala,tako da smo pod uticajem egzencijalisticke,francuske mode koja je vec bila na izmaku,obukli Alana u crnu rolku i crne pantalone kao neki vid kostima. Ostali likovi u fizickom smislu su vec bili definisani,i Sef i Jeremija koji je medjutim jos u to vreme bio dobrog zdravlja.Bob Rock je Magnusova karikatura,jos nije bio precizno definisan (ali ce to biti uradjeno u nekoliko brojeva kasnije,time sto mu je istaknut nos, data mu je precizna karakteristika). Tako je posle druge izrade konacno izasao prvi broj u maju 1969 koji je imao mlak prijem.Format je bio isti kao i format “crnog” stripa. Publika je verovatno ocekivala nesto “crnje” tako da je ostala zbunjena.Trebalo je vremena.Po izlasku drugog broja…ali o tome cemo govoriti u drugom nastavku.
Drugi broj Alana Forda je izasao u Junu 1969. U tom trenutku nismo znali kako je prosao prvi broj, i bili smo u nadi. Omot stripa je bio poveren Corteggiu i uradjen je temperom s obzirom da su vec postignuti sjajni efekti sa “Kriminalom” i “Satanikom”. U broju 2 se definitivno pojavljuje Sir Oliver, lik koji je izbacen iz prvog scenarija zbog nedostatka prostora, dok ovde prostor ima svrhu da posluzi kao ekscentricni elemenat (okvir) za grupu gde se odvijaju najbizarnije glavne crte price stripa. Oko mene i Magnusa su postojale dve struje. Entuzijasti (manjina) i skeptici (vecina) koji su bili vrlo ironicni prema nama. Magnus i ja smo vec bili umorni od “Kriminal”-a i “Satanika”-a: mislili smo da je sve vec bilo receneo, bilo je neophodno nesto sveze da bi nas podstaklo da bi mogli da kazemo nesto originalno i neizvesno pa cak i opasno, ali pre svega novo.
Ali, kada se izbacuje nosto novo, ljudi su uvek vrlo emotivni, premda su nekad bila bolja vremena za strip, koji se sam po sebi oslanjao na misljenje i sud citalaca, a oni su vec pokazali svoju sklonost i simpatije prema nasim prethodnim likovima. Mehanizam naseg rada je bio vrlo jednostavan. Ja sam izlagao ideju za pricu koja treba da se napravi, a zatim bi zajedno sa Magnusom diskutovao o tome sve do najsitnijih detalja na crtezu. Zatim, kad je scenario vec gotov, on bi ga citao nekoliko puta a onda bi ga zajedno komentarisali smejuci se grohotom. To su bila srecna vremena. Po izlasku treceg broja, dobili smo podatke o reakciji na prvi broj. Bile su mlake ali ne i tragicne. Moram priznati da smo ocekivali vise, ali to su bile nove stvari koje su ipak zahtevale jedan period uhodavanja. Medjutim, doziveli smo hladan tus kada smo po izlasku br.4 dobili podatke o reakciji na drugi broj. Tragedija. Veliki broj citalaca je kupio prvi broj iz radoznalosti, tako da su kasnije odustali i samo mali broj odanih je nastavio sa kupovinom i citanjem, osecajuci da ce to biti nesto posebno. Pisma su pocela da naviru, neka su bila puna hvale i podsticaja a druga pak puna odbojnosti. Napravili ste strip koji se svidja samo vama – pisao je jedan citalac iz Alesandrije. Srecom, nebo nam se osmehnulo, ali pre nego sto smo okusili cari uspeha, bilo je potrebno preci dugacak put uz tesko lupanje srca. Svi su nam okrenuli ledja, a mi smo pocinjali da se pitamo da li da nastavimo dalje ili da napustimo celu stvar. Razocarenje je bilo veliko.
Mnogi kriticari, pa i mnogi citaoci su ocenili treci broj Alana Forda pod naslovom “Operacija Frankenstajn”, koji je izasao u julu 1969. godine. Kao remek delo stripa. Poslednji koji moze da da svoje misljenje je dole potpisani . Stvaralac je ili potpuno zadovoljan svojim radom ili totalno nezadovoljan, misljenja i gledista su toliko razlicita da ne mogu sluziti kao uzor. Krenulo se sa po jednim scenarijem mesecno. Moze se reci, da cim bi Magnus dostavio spisak, vec bi ga cekao spreman scenario, za mene limit je bio: cim predam scenario Magnusu, odmah prelazim na pisanje sledeceg.
Posle izlaska treceg broja, poceli su da stizu prvi podaci o prodaji prvog broja, o cemu sam vam vec govorio i o tome da je bilo lose, ali ne i tragicno. Ja i Magnus smo bili u iscekivanju poput roditelja koji ocekuju zdravo, lepo, snazno novorodjence… ovde se ono pokazalo neznim i sicusnim, ali svim novim stvarima treba vremena, da bi se potvrdile. Dok su se svi divili uspehu Kriminala i Satanika, podrazumevajuci tu i tadasnju izdavacku kucu, u nasem slucaju, drzali su se na distanci, osetivsi drugacija strujanja. Niko se nije direktno izjasnjavao, ali su nekakve primedbe i komentari govorili da svi recituju De profundis. Italijanski obicaj je da se onome ko pobedjuje pomogne, a da se onaj ko gubi gurne jos vise, i u ovom slucaju pravilo je ispostovano. Medjutim, pisma su pocela da stizu, pored nekih negativnih vecina je bila puna entuzijazma bodreci nas da nastavimo tim putem. Istovremeno, na stranama “Eureke” nastavljao se Maxmagnus. Dve slike na celoj strani (dve strane), po broju casopisa koji je izlazio mesecno. Kritika je lepo prihvatila lik, otisavsi tako daleko u prognozama da ce to biti jedan od najuspelijih stripova italjianske satire. Publika je bila manje odusevljena. Ono sto je najsmesnije, je da kriticari satire, nikada nisu shvatili Maxmagnusa u pravom smislu, za njih je satira ostra, duhovita fraza manje ili vise uspeha, na racun politickih i svakodnevnih dogadjaja. Ovakva ogranicena razmisljanja su se promenila tek kad je usledilo medjunarodno priznanje . Istina je da Isusove reci: “Niko nije prorok u vlastitoj zemlji” najvise odjeka imaju u Italiji.
forum.stripovi.com