U ovoj rubrici donosimo vam intervjue koji su pripremani za knjigu NESVRSTANI VOL. 2 Đorđija Njunjića. Ona će se jednog dana sigurno naći i na papiru, a u međuvremenu, razgovore sa vrhunskim sagovornicima pročitajte ovdje.
SEPTEMBAR 2017.
Marko i ekipa su street punk garda iz Beograda. Mnogo pomažu i povezuju bendove i istomišljenike. Aktivni su u par bendova. BG OI! Nastali 2008. godine u Beogradu.
Kad i kako je nastao bend?
Bend je prvenstveno nastao kao projekat 2008. godine. Kada smo Branko (Grof Brankula) i ja uradili jednu stvar na jedan njegov tekst. Kasnije 2009. godine taj projekat sproveli u delo i okupili smo se par drugara, Rekic koji je svirao sa mnom u Progresu i David i Skodra iz Incidenta, da bi aktivno sa svirkom krenuli 2010. Od tada postava se menjala. U bendu je kasnije bio Anrej iz No Warnin Shot na bubnjevima, da bi na kraju došli do ove postave sada, Pera (ex. Prazan Prostor) na vokalu, David na basu, Darko(Gavrilo Princip) na gitari, Miloš (Jorgovani) na bubnju i ja na drugoj gitari.
Zašto naziv Žuta minuta?
Dobro nije pitanje, a da li je i vama došla Žuta Minuta :p hahaha. Šalim se.
Pa sada stvarno se više ne sećam kako smo došli do tog imena. Bilo je par ideja u opticaju kada su se snimile prve stvari, ali ovo je bilo nekako najpodobnije u datom trenutku zbog svih stvari koje su se dešavale oko nas.
Reci mi šta imate od diskografije i videografije?
Imamo 3 samoizdata albuma. „Ima li života pre smrti“ (2009), „Gorak ukus stvarnosti „ (2013) i „I… šta ćemo sad“ (2017), EP „Jedan zakon za njih“ (2013), našli smo se na kompilacijama „Pobuna“, Marije Krsmanović, Internacionalnoj kompilaciji „Today’s real oi movement“, „Streetriffs Vol.1“ i „Puls Balkana“.
A od video materijala… ekranizovali smo sa prvog albuma pesmu „Jedan zakon za njih“, sa drugog „Drugarsku“ i „Beograd protiv prohibicije“ a sa trećeg „Nije mi žao“, „Ko Sam Ja“, „Ukus pobede“, „Za ovaj grad“, „Svi dok spavaju“, a u fazi montaže je još materijala koji se uskoro može očekivati.
Pored benda aktivni ste i na ostalim poljima. Streetriffs fest, studio, drugi bendovi?
Aktivni smo oko mnogo štošta, eto tu je sam Streetriffs fest kao naša ideja koju guramo neko vreme na mišiće. Odradili smo dva beogradska izdanja festa, odradili smo zagrebačko izdanje u saradnji sa CGBG style, Novosadsko izdanje, vršačko izdanje. Nadamo se da će se priča širiti i na druge gradove. Sama ideja je bila da okupimo što više dobrih bendova iz regiona kao i publiku oko nečega što nije klasičan festival na kakve su balkanci navikli. Pored toga imamo priču oko Streetriffs produkcije. Snimili smo dosta bendova iz regiona, radili im spotove itd, a postoje tu ideje oko video emisije, online radija, portala i ostalih stvari, ali otom potom. Kada dođe do toga, bićete obavešteni. A što se tiče drugih bendova, kao što sam gore naveo Darko gitarista je iz benda Gavrilo Princip i osnivač benda Potres. A Miloš i ja aktivno sviramo sa bendom Jorgovani.
Šta misliš o sceni u Srbiji, šta joj nedostaje.
Po meni sceni u Srbiji najviše fali publika, ili zainteresovanost istih. Muka mi je da odem na koncert benda koji je prešao kilometre i kilometre i dožive da ekipa sedi ispred, pije pivo i ne ulazi da ih podrži. Karte stvarno nisu skupe, plus za svaki koncert zna se dosta unapred i svako može skupiti novac za kartu ako želi. Drugi problem je, ajde što nas ima malo, nego se još tu ljudi dele na ove, one, ne sarađuju. A stvarno je potrebno biti ujedinjen oko scene. To je baš cilj zašto smo potegli festival, kako bi se bendovi i publika zbližili.
Jedan ste i od bendova koji aktivno propagira muziku i u drugim državama ex yu, što je rijetkost.
Jedan od bendova da, ali ne jedini. Dosta pank bendova danas svira po regionu, što mi je drago. Ima bendova koji godišnje odrade mnogo više koncerata u regionu nego što smo mi od samog nastanka, što je svakako za pohvalu.
Na žalost, ne živimo od te muzike. To radimo iz ljubavi i zato koliko god vreme dozvoljava, gledamo da negde odradimo koncert.
Organizovali ste i neke velike bendove u Srbiji, koliko je to zahtjevno?
Pa tu imamo milion i jedan problem. Prvo finansije su najveći problem uvek. Manjak je klubova gde se nešto može organizovati. Večita borba sa vlasnicima. Ali kad izguraš priču do kraja, vidiš da je bilo vredno svakog stresa.
Reci mi neke omiljene bendove i albume kojima se uvijek vraćaš.
Uh, tu ima svega i svačega, npr pre koj dan sam ko zna koliko izvrteo album The Adicts – Made in England, Alternate Action – Thin Line, tu su naravno Peter and test tube babies, Cockney Reject… Od domaćih u zadnje vreme mi se konstantno vrti novi album Pogonbgd – Pogonophobia.
Šta možemo očekivati od vas u budućnosti.
Pa od benda se može očekivati dosta koncerata i neke nove stvari. Što se tiče Streetriffs priče, biće i tu iznenađenja nekih, samo strpljenja malo
Hvala za intervju, Pozdrav iz CG!
Hvala i tebi. Živ bio!
ĐorđepunX