Kole za početak reci mi kako je nastao Rapidforce.
RAPIDFORCE je moja zamisao još iz vojničkih dana iz ’89, jer mi se u to doba raspadao dotadašnji band AMNESIA, pa sam sebi rekao da konačno moram da napravim jedan svoj projekt, onako, kako sam ga celi život zamišljao “Metal – snažan i brutalan”, baš kakav i treba da bude!
U najgorim godinama snimili ste album „Apotheosis Of War” (1993), koliko je teško bilo snimiti album, i šta je on donio bendu?
Naš prvenac “Apotheosis Of War” je album, koji je na svet došao “porođajnim mukama”, ali je bendu doneo veliki uspeh i tiraž 500 LP-a i preko 2000 kasetnih nosača, što je i u to doba bila velika stvar (CD smo tada samo mogli da zamišljamo), a kamo li danas, kada izdanja više niko i ne kupuje, već ih deca samo download-uju ko besni. Bilo je to ipak teže doba što se tiče novca, ali smo bili srećniji i ispunjeniji time što smo imali veoma vernu publiku koja je punila sva mesta, gde god da smo se pojavljivali i kupovala izdanja koja su tada izlazila, što danas nije slučaj, jer je izgleda postalo “demode” da se dolazi na žive svirke, a one su esencija Heavy Metala i R’n’R-a uopšteno!
Prestali ste sa radom 1996, zbog čega se to desilo?
Te, za nas najstrašnije ’96, prestali smo sa radom, pošto je došlo do nekih konfrontacija u bendu oko toga, kako ćemo dalje, jer na žalost kao i uvek, u ovdašnjem R’n’R-u nije bilo novca, pa je svako hteo da se malo povuče na njegovu stranu, a drugu satisfakciju nisu imali, što je na kraju rezultiralo rastankom tadašnje postave i potpunim prestankom rada, sve do 2001. godine!
Šta vas je “podiglo” da svirate opet, i šta su clanovi benda radili u međuvremenu?
Pitanje je isključivo postavljeno meni, jer se posle razlaza ’96, niko više iz stare postave nije vratio u bend. Ja sam pred kraj 2000. godine, konačno osetio povoljan trenutak da se RF vrati na scenu u velikom stilu. Ali, nije bilo tako lako kao što sam zamišljao, jer je postojala jedna potpuno nova struktura rada i bendova, koji su u to doba dosta toga napravili, pa je samim tim naš comeback bio dosta otežan. Međutim, nisam se predavao, jer smo i prvi put na isti način, veoma teško došli do titule jednog od najboljih metal bendova na ovim prostorima i to samo sa jednim albumom, pa sam shvatio da će ova borba biti još gora i dugotrajnija od one prve, kada je, ipak sve bilo otvorenije nego sada.
Zatim od 2000. počinje lagani uspon kao i mnogobrojne svirke benda uključujući Sziget, Exit, Beerfest, svirke sa Paul Di Annom, Soulflyem… Reci mi tvoj doživljaj svega toga, kakav je osjećaj dijeliti binu sa tim legendama?
Pa tada je izgledalo kao da je ceo svet pred nama… Sziget festival, Bgd Beer Fest i još štošta, a kao kruna svega, ex-bubnjar Milan Jejina – Jeki i ja, krajem maja 2005. sviramo dva koncerta u bendu Killers na čelu sa originalnim pevačem Iron Maiden-a, Paul Di’Anno-om (27. maja Novi Sad – Moto Fest i 28.maja Beograd – Dom Omladine), a zatim na Exit-u 2006., svirka sa Soulfly Tribal Band, sa isto tako legendarnim Max Cavalerom i veličinom kakav može samo biti Dan Lilker (ex-Anthrax, Nuclear Assault, Brutal Thruth… )! To je bio jedan od najlepših trenutaka u mom životu i jedno fantastično iskustvo, iz koga sam izvukao dosta znanja i sigurnosti na stejdžu!
Ima li naznaka za novi album?
Naravno, novi album RAPIDFORCE-a je u pripremi i mi očekujemo da bude gotov negde početkom 2011., kada ćemo konačno da vidimo i da li ćemo nastaviti rad sa našim matičnim labelom Twilight Zone Records (TZR), ili ćemo objaviti album za neki američki, pošto ih ima nekolicina veoma zainteresovanih!
Mnogi te znaju i po angažmanu sa Slađanom Milošević, reci mi nešto više i o tome.
Sa Slađanom sam počeo da radim neke ’96-’97. Imali smo dosta svirki, gostovali mnogo puta na televiziji, a tek ove godine smo dobili priliku da uradimo jedan šou dostojan jedne dive poput nje.
Ona je sjajna osoba, kreativna, obrazovana i žena veoma širokih pogleda, pa sa njom raditi znači veliku obavezu, ali na kraju i veliko zadovoljstvo! Eto, Slađana upravo priprema novi album, pa ćemo videti na koju stranu će sve to da ode, jer je Ona poznata već kao umetnik širokog dijapazona, ali je uz sve to i veoma nepredvidiva, što joj i daje taj, samo njen šarm.
Po tebi šta čini jedan pravi metal bend, šta je neophodno da on posjeduje?
Po meni, jedan pravi metal bend, mora da bude R’n’R bend, jer je to esencija metal muzike, što je među bendovima koji više naginju nekim novijim evro stilovima poprilično došlo u pitanje. Elem… u njihovoj svirci se oseća suviše nekih folk motiva na uštrb rokerske svirke, a u tekstovima ima previše, ili nekih starih viteških vremena, ili nekog satanizma i paganizma, što odiše ruralnim, a ne nikako urbanim stavovima. Upravo ta urbana energija je i izgradila R’n’R, a samim tim i Heavy Metal, pa mislim da je evro scena malo krenula stranputicom. Naravno, ni u Americi ne “cvetaju ruže”, ali im je bar stav ostao čvrst po pitanju metala, da sa muzičke i liričke strane mora da ostane realan tj urban i brutalan, kakav je i zamišljen u svojim samim korenima i počecima. O kvalitetu sviranja samih muzičara ne želim ni da polemišem, on je neophodan i podrazumeva se!
Reci mi kakvo mišljenje imaš o “jugoslovenskom” metalu, ako ga je uopšte i bilo i ako bendovi poput Osmog putnika, Bombardera, Kraljevskog apartmana spadaju u taj žanr? Reci mi i koje bendove poštuješ i šta misliš o sceni uopšte?
O ex-YU Metal-u imam jedno univerzalno mišljenje, da je prepun potencijala, a vrlo malo je iskorišćen, jer ni u ranija vremena nije bilo neophodne organizacije i povezanosti među bendovima, pa samim tim nikada nismo došli u situaciju da imamo pravu scenu, koja sama sebe finansira i održava. Od cele priče neće biti ništa, sve dok se i među nama ne pojave ljudi u odelima, sa aktovkama, ugovorima i NOVCEM, da razgovaraju o ovoj vrsti muzike kao o biznisu! Na žalost, mi smo svi još uvek na nivou samo ubogog undergorunda i ništa dalje od toga, jer se svira najčešće za prevoz i piće, a kad dođe i neka crkavica, svi srećni i zadovoljni. Hej!!! treba platiti sve troškove koje iziskuje jedan ozbiljan band, a to nije malo!!! E, to je taj problem, koji razara kompletno tkivo i onako krhke ex-YU Metal scene.
Što se tiče Bombarder-a, Osmog Putnika, Kraljevskog Apartmana i nekada Heller-a, S.M.F.-a, to su 80-ih i 90-ih, bili tadašnji pokušaji i uspesi u ovoj muzici, a sada su to stari i iskusni muzičari, koji i te kako znaju šta rade, pa mi je zadovoljstvo da ih vidim kada se opušteno i samouvereno pojave na stejdžu!
O sadašnjoj sceni neću mnogo da govorim, jer ima veliki broj bendova i dosta njih zavređuje pažnju, pa ću samo neke da pomenem, uz javno izvinjenje onima koje budem eventualno zaboravio.
Bez obzira na moj ukus i gledište, na srpskom metal nebu (pošto slabo znam šta se događa u ex-YU republikama, što mi je veliki minus), pojavilo se nekoliko bendova koji su dobrano odskočili od većine, svojim radom i zalaganjem, a to su Alogia, Magma, Alister, Pero Defformero, Downstroy, Abonos, Amon Din, Demether, The Stone i još nekolicina drugih.
Tvojih top 5 bendova svih vremena.
Ha, ha, ha… al’ si me našao!!!
‘Ajde da probam:
– AC/DC
– Black Sabbath
– Judas Priest
– Iron Maiden (early days)
– Slayer, Exodus, Pantera (jbg, ovaj trio nekako ne mogu da odvojim)
Za one čitaoce koji prate RF i žele zvuk kao tvoj na svirkama, šta koristiš od opreme?
Koristim pojačalo Randall RH200 (head & box 4×12″), posedujem dve gitare, moju omiljenu, “Branko Radulović” bele boje sa strat telom (orah) i vratom od javora, sa ebony fretboard-om. Ova gitara ima i originalni Floyd Rose tremolo i magnet na bridge poziciji “Hartley Peavey signature”. Druga gitara je Epiphone Les Paul (mahagony), koju sam sredio po svom ukusu… postavio joj pragove Dunlop 6100, Gibson Les Paul bridge i konjić od koske, a on daje posebno krupan ton u odnosu na običan plastični, koji postavlja i Gibson. Magneti su, u bridge-u Bill Lawrence XL500, a u neck poziciji, već pominjani na prethodnoj gitari, Hartley Peavey signature! Od pedala koristim samo distorziju Boss DS-1 i to samo kada sviram solo deonice, da mi malo izbustuje zvuk u tom momentu.
Koji su dalji planovi RF?
Dalji planovi su da napredujemo, obogatimo se i snimimo sve one video zapise koji iziskuju jak želudac da bi se pogledali do kraja! :)))
Puno sreće u radu i nadam se da se uskoro vidimo. Živjeli!
Hvala mnogo na lepim željama! Iz tvojih usta u Božije uši, što bi rek’o prost narod! U svakom slučaju dolazimo i kod Vas, pa se dobro pripremite!
Veliki pozdrav od RAPIDFORCE!!!
FORCE UP YOUR HEAD!!!!!!!
razgovarao: ĐorđepnX