Legendarna beogradska postava koja je kroz 90-ete prohujala blistajući na malobrojnim izdanjima (tek 2 albuma i jedan EP) i prečesto mutirajući svoje ime (Eklinika Mortale…) iznenada, ali ne i neočekivano, ponovo se protekle godine pokrenula iz svog zaleđenog stanja i obradovala publiku serijom novih, uzbudljivih songova.
Od kako se kultni bend devedesetih iznebuha vratio na koncertnu scenu u godini pandemije, brzo su se snašli na polju novih medija i društvenih mreža. Tokom poslednjih deset meseci čuli smo stvari „Tacna song“, „Margaryta surf“ i „Livnica Pobeda“, svaku uz prigodnu vizuelizaciju.
Najnovija iz novog serijala, četvrta pesma u nizu, je „Pas“. Animirani video rad potpisuje Luka Tilinger.
Klinički Mrtav je još jedan u nizu bendova devedesetih koji su delovali iz andergraund pozadine i koji nikada nisu dobili zasluženo mesto u istoriji domaće muzike. Nastali, stvarali i nestali u nekoliko kratkih godina (1991-1996). Ako je u ranim osamdesetim u Jugoslaviji, kroz naprslinu u ogledalu socijalizma u stvarnost kao uljez izmileo Šarlo akrobata, u devedesetim se, iz krhotina tog istog ogledala razbijenog u suludom besu, izleglo desetine novih „Šarla“, među kojima je i bend Klinički Mrtav.
Grupa је nastala 1991. godine u postavi Slobodan Јеrеmić – gitara i vokal (ех Lišće prekriva Lisabon), Željko Popović – vokal (ех Lišće prekriva Lisabon), Dušan Šubarević – bubnjevi i klavir i Вгаnimir Savić – bas (ех Tvrdo srce i velike uši, Ulica od meseca). Ubrzo su snimili ЕР sa četiri kompozicije koji је štampan u promotivnom tiražu od 500 primeraka i podeljen radio stanicama. Dve pesme sa te ploče „Ulica“ i „Ovo је“ našle su se i nа njihovoj debi ploči „Svetla zone dodira„. Na ploči је gostovala Branka Маndić, violončelo. Album је producirao Вгаnimir Savić, а nа kaseti је bonus pesma „Veštica„.