Jedan od najboljih jugoslovenskih pank albuma izašao je te 1989. godine koja se često uzima kao granica, između ljudi i događaja, barikada preko koje jeste ili nije trebalo preći.
To je godina kada smo se uveliko ,,opraštali” od novog vala, suočeni sa turobnom činjenicom da na vidiku nema neke snage koja može pokriti taj nedostatak, a nemoćni da se suprotstavimo dolasku nezabilježenog kiča, koji će iza sebe ostaviti pustoš, sličnu ratnoj. Ali otpor su ipak pružale ,,manje” sredine, i sa tih ,,ostrva slobode” došao je i album ,,Moja sloboda” legendarne kragujevačke pank grupe KBO!, u tom trenutku i ne previše primijećen, ali sa ove vremenske distance bih ga komotno svrstao među one albume koji su, poput ,,Bolivia R’N’R”(KUD Idijoti) ili ,,Beer Drinkers” (Vrisak Generacije) učestvovali u odbrani već izgubljenih položaja. Na zgarištu te ,,bitke” za koju godinu će se pojaviti bendovi koji će tokom devedesetih sačuvati rok scenu. 25 godina kasnije, teme kojima se KBO! bavio na ovom albumu su veoma aktuelne, ali ih rijetko ko danas ,,prepoznaje” sa takvim žarom i željom za istinom, na način kako nam je to prenio Vuja i njegova ekipa- te 1989. Upravo je ,,Moja sloboda” razlog zašto sam KBO! uvijek stavljao u rang sa najvećim pank bendovima ovih prostora- KUD Idijotima, Pekinškom patkom ili Pankrtima, i zašto smatram da je Saša Vujić-Vuja jedna od najzačajnijih figura panka na ovim prostorima. Možemo naširoko polemisati o eventualnim tehničkim propustima ili o sličnim detaljima koji se dešavaju na snimcima poput ovih, ali se sve briše pred sirovom, iskrenom snagom ideje, preciznim i brutalnim opisima svakodnevnice. Kao što i priliči, to nije svirka sa mnogo filozofiranja, tu se muzika ne koristi za umiranje u ljepoti nego da bi snažnije odjeknula poruka.
,,Moja sloboda” ne nudi izlaz, uokvirena je unutar sumornog predviđanja iz pjesme ,,Zapaljene sveće” najave samoće u ,,Srećan čovek” i anarhične ,,Pobune u predgrađu”.
Jole Vučurović
{youtube}fINW9OI_fJo{/youtube}