Svi koji se pitaju šta se desilo sa Tom Waitsom nakon “Franks Wild Years” ili sa Radioheadom nakon “OK Computer” ne treba da idu dalje od norveškog benda Kaizers Orchestra. Ovaj sekstet iz Bergena je daleko od konvencionalnog makar onoliko koliko možete zamisliti. Oni provlace istocno-evropski folk kroz apokalipticnu prizmu post-roka. Zbog toga možda zvuci nevjerovatno, u najmanju ruku iznenadujuce da su ovaj album objavili za Universal Records. To je i razumljivo sa obzirom na uspijeh koji su postigli 2003. sa “Evig Pint”. Fanovi Kaizers Orchestra ne treba da se boje da ce nova izdavacka kuca loše uticati na njihove ljubimce (iako je taj strah uvijek opravdan u ovakvim slucajevima). Ovaj album lebdi izmedu pravaca, zaokupljujuci vam svu mogucu pažnju. Ovdje cete pronaci komadice fanka, soula, roka, folka, panka i mnogo cega drugog. Pjesme su toliko stilski raznolike da ce vam se uciniti da je, recimo “Blitzregn Baby” nastala saradnjom Misfitsa, Morikonea i Supergrasa. E, da pjevaju na maternjem… njihovom, ne našem. Ni za sekund vam nece zasmetati što ih ne razumijete, tako da ce poslije prvog slušanja cak i oni najksenofobicniji medu vama pritisnuti PLAY na svom uredaju ili se možda odluciti za opciju REPEAT.
Kaizers Orchestra Maestro