Od prvog našeg intervjua prošlo je 5 godina, tada smo o Goblinima razgovarali kao o istoriji yu muzike, dok ćemo danas govoriti o Goblinima kao jednim od nosioca scene. Za početak, kako ste došli na ideju da se opet okupite, sve je nekako počelo sa dokumentarcem i ŠLF?
Što se tiče naših razloga za ponovno okupljanje, osnovni razlog bila je želja da odsviramo jos šest koncerata u 2010-oj, da uživamo u njima i da se “na pravi način” oprostimo od publike.
Znači, ideja je bila da podelimo tu koncertnu energiju Goblina sa ljudima koji nisu imali šanse da nas ranije čuju ili su nas poslednji put čuli pre devet godina i da se dobro izezamo. Naravno, nakon prvih par koncerata i nakon ponovnog susreta s ljudima koji su bili na tim koncertima stvari su krenule da se menjaju. Ubrzo smo shvatili koliko je tim ljudima u životu značila naša muzika, koliko teško žive, koliko nemaju bilo kakvu ideju šta će im se sutra desiti i u kojem pravcu da usmeravaju svoj život kao i koliko im je potrebno da imaju nekog/nešto što će iznositi njihovo mišljenje i zastupati njihove stavove u javnosti. Nismo imali drugog izbora nego da nastavimo da sviramo. Sećam se dobro komentara jednog od njih na facebook-u nakon što smo objavili da se spremamo za poslednji, šesti koncert i da nakon toga više nećemo svirati koji nas je upitao: “A kako bi se vi osećali kad bi mi vama rekli da više nećemo dolaziti da vas slušamo nakon ovog koncerta?” Iskreno, u mom slučaju to je bio ključni momenat kada sam ja sam sa sobom definitivno raskrstio po pitanju budućnosti Goblina.
Nakon toga ljudi su se zaželjeli još Goblina i vi snimate EP? Kako su nastale te pjesme?
Onog trenutka kada smo rešili da se ponovo okupimo i sviramo, nekako se i mozak “uključio” tako da su i krenule ideje da naviru. Tako je i nastala pesma “Luna” za koju nam je, verovao ili ne, trebalo svega četiri sata da je uradimo. Pesma “Kao da” nastala je ranije i vezana je za naš rad na albumu “Recontra”. Bitno je naglasati da su u istom periodu (proleće 2010-e godine) nastali i kosturi za pesme “Pečenja i rakije”, “Binarni svet” i “U odbrani zla”. Nije se imalo vremena da se radi na njima tako da smo se fokusirali na “Lunu” i “Kao da”. “U odbrani zla” je snimljen godinu dana kasnije dok su se preostale dve našle na albumu “Roba s greškom”.
U moru muzike i svega nekako su ljudi svakog ljeta čekali da Goblini dodju u njihove krajeve? U periodu od EP-ja do izdavanja albuma vi ste odsvirali dosta koncerata, gotovo u svakoj republici, odsvirali ste i koncert na Lake festu u Nikšiću, a za 90-te i koncert koji je trebao da se dogodi tada u istom gradu rekao si mi :”To je za nas bilo jedno od najvećih razočarenja”. Sa kakvim ste mislima došli u Nikšić da opet svirate koncert, koji je bio jedan od najboljih u gradu i koji se još prepričava.
Prošlo je dosta vremena od tog “pokušaja” da odsviramo Nikšić tako da se nismo preterano obazirali na njega. Znali smo da su ljudi sa Lake festa ozbiljni i izuzetno profesionalni tako da smo doputovali bez ikakvih predrasuda. Na kraju krajeva, da smo i imali bilo kakva dvoumljenja, ne bi ni došli. Sam koncert i atmosfera koja nas je dočekala samo je potvrdila našu ideju da to što se desilo pre nekih 15-ak godina treba da ostane za nama. Koncert je bio sjajan, uživali smo na njemu a organizacija istog je bila bez ijedne mrlje. Nadam se da će biti šanse da se ponovo pojavimo pred sjajnom publikom u Nikšiću ali i u ostalim gradovima Crne Gore.
Malo po malo počelo je da se šuška i o albumu koji je izašao ove godine. Pokupio je najbolje kritike u domaćim mainstream i underground medijima, a Gobline učvrstio u vrh rock n rolla u regionu. Reci mi kako je album nastao i šta je bio vaš cilj ovim izdanjem?
Album je rađen u periodu maj 2012 – avgust 2013. Moji dolasci u tom periodu korišćeni su prvenstveno za rad na novim pesmama dok je broj koncerata odsviranih u tom periodu bio poprilično smanjen. Naravno, dok sam bio u Pakistanu, sve ovo je dopunjavano konstantnim skype diskusijama i razmenjivanjima ideja kako bi se svaki trenutak iskoristio na najbolji mogući način. Mislim da smo poprilično samokritični na ovom albumu. Prepoznali smo sebe kao srž problema a koliko god to zvučalo paradoksalno, u isto vreme smo i jedino rešenje. E sad, ukoliko želimo da ignorišemo ovo i da se vodimo linijom manjeg otpora, onda smo i zaslužili da živimo kao stoka. Samim tim, najbitnija poenta „Robe s greškom” je poruka ljudima da razmišljaju svojom glavom, budu samokritični a nakon toga i kritični, da identifikuju sve to sto ih okružuje a što je štetno za njihov intelektualan razvoj kao i njihovu budućnost i odluče kako ce se odnositi prema tome! Ni jednog trenutka nismo „pozvali” ljude na revoluciju ali smo im (bar se nadam) jasno predočili situaciju u kojoj su, a i uprli prst u sve to što smatramo da su osnovne kauze za stanje u kojem se nalazimo. Naravno, najlakše je tražiti izlaz za naše probleme u drugima – zamka u koju nismo hteli da upadnemo.
Tekstovi su i dalje u pankerskoj tematici, mada ima i sporijih numerea, sličnih recimo “Ne trebam nikome”. Za bend koji je energičan na bini, kako izgleda kada se sviraju sporije stvari. Da li imate neku koncepciju sviranja?
Mi uživamo dok sviramo sve te, da ih nazovemo “sporije” pesme. Ono što je bitno je to da se one odsviraju uživo na način koji bi im omogućio da se koncepcijski uklope u sam koncert a to nije ni malo lako s obzirom da u tom trenutku izvlačimo sebe iz sopstvene “zone komforta”. Inače stojim iza toga da one nose i tako veliku količinu energije koja zaista zahteva od nas da ih odsviramo ili “savršeno” ili da ih ne skrnavimo. To je razlog što neke od njih nikada nisu ni svirane uživo pošto prava formula još uvek nije nađena ali to i ne znači da u buduće te pesame neće biti svirane. Želimo da budemo sigurni u jednu stvar a to je da izvođenje tih pesama zadovolji kako nas tako i ljude koji su došli na našu svirku.
Poslije “Evrope” i “Dece iz komšiluka” planirate li još neke spotove?
Pred sam koncert u Beogradu pušten je i spot za pesmu “Idemo”, a planiramo da uradimo još spotova. Radimo na jednom koji će da se sastoji od kadrova sa beogradskog koncerta dok za leto planiramo još jedan spot, najverovatnije za pesmu “Splet okolnosti”.
Nakon svega toga, ljud su iščekivali 8. mart i veliki koncert? Kakvi su sad utisci poslije ovog spektakla?
Sama ideja da smo sa izdavačem Longplay-om stisnuli petlju da uradimo ovaj koncert je poduhvat za sebe. Ne možeš da shvatiš koliko energije, rada i para je potrebno da bi se jedan ovakav koncert uradio kako treba. Jednostavno, sponzora nema (sem medijskih sponzora nismo imali ni jednog sponzora koji bi nas finansijski potpomogao) tako da moraš da sve sam uradiš i da budeš siguran da to što radiš, radiš na najprofesionalniji mogući način. Inače, utisci po pitanju koncerta su sjajni. Atmosfera je bila takva da sam se sledećih nedelju dana osećao potpuno emotivno i fizički “isceđen” ali sa tim slatkim osećajem u ustima da NAS IMA i da nas ima puno! Ni jedan koncert do danas nas nije tako pozitivno uzdrmao kao ovaj.
I kako smo navikli od vas u zadnje vrijeme, eksplozija pa zatišje. Šta možemo dalje očekivati od vas i koji su planovi za naredni period?
Na žalost za zatišja sam najviše zaslužan ja pošto živim i radim u Pakistanu. Samim tim, svaki put kada imamo sjajnu inerciju koja je proizvod neke uspešne svirke ili promocije novog spota ne uspevamo da je do kraja i iskoristimo po pitanju koncertnih aktivnosti. Bez obzira na sve to, ljudi ce moći da nas vide i čuju ovog leta što po festivalima tako i na našim koncertima. Potrudićemo se da što je moguce više iskoristimo moje dane provedene u Srbiji kako bi se odsviralo što više koncerata.
ĐorđepunX
http://otium4.blogspot.com