Jedana od najzanimljivijih pojava poslednjih godina na srpskoj sceni, frontmenka zrenjaninsko-pančevačkog benda Hype! preminula je u petak nakon duže borbe sa leukemijom. Umjesto pozdrava, evo našeg razgovora sa njom.
Reci mi kratku istoriju benda. Nastanak, ime, izdanja…
Bend postoji evo već 5 godina… Menjali su se članovi. Basisti tačnije, ali se pridružila i druga gitara, tako da smo sada kvintet, a ne kvartet.
Članovi su: Pavle Kirćanski (gitara), Darko Kurjak (bubanj), Dalibor Kurjak (druga gitara), naš novi basista Barna Ištvan zamenio je našeg dragog basistu Miloša Kralja. Ja sam vokal u bendu, ime mi je Dragana Mijatović, a svi me zovu Gaga Lee. Pavle Kirćanski i ja smo kompozitori u bendu, mada realno, bend HYPE stvara sve zajedno, Osnovne ideje uglavnom potiču od Pavleta, a ponekad od mene.
Ime benda nastalo je sasvim spontano, gledali smo dokumentarac o grandž sceni koji se zove HYPE i samo smo se pogledali i shvatili da je to ime našeg benda. Izdali smo album u martu prosle godine za izdavačku kuću “Odličan Hrčak”. Ceo proces snimanja albuma je bio veoma buran i uzbudljiv, sarađivali smo sa ekipom Beogradske Škole Zvuka i Akademijom umetnosti u Novom Sadu. Tačnije, album je sniman i miksan na tri različite lokacije, šta više u tri različita grada. 80% albuma snimljeno je u našem home studiju u Aradcu (selo pored Zrenjanina) kog prozvasmo TBC studio, jer skoro na svakom snimku se čuje kako neko kašlje kao konj. Ostatak je sniman u studiju B&B u Beogradu u kom je takođe rađen i miks na pojedinim stvarima, a najveći deo miksa i svi vokali su snimani u studiju Hertz u Novom Sadu, kao I finalna postprodukcija i mastering. Sve to ne bi bilo moguće da se nije pojavio Ivan Kljajić koji nam je ponudio svoju nesebičnu pomoć. Ovaj album je koliko I naše toliko i njegovo delo. Iskreno hvala Ivanu i ostatku ekipe koja nas je podrzala kada većina nije htela.
Kako bi okarakterisala vašu muziku?
Okarakterisala bih je kao nas. To smo mi, naši zivoti, od pre i sada. To je rock and roll. Nema kalkulisanja, nismo otkrili toplu vodu, samo sviramo ono što osećamo u tom trenutku, možda to ponekad deluje kao da je isuviše komercijalno ili kako god da to neko okarakteriše. I mi lično mislimo u momentima da to nije ono čemu stremimo, ali bitno je da idemo ka tom putu, trazimo se, naći ćemo se.
Relativno ste mlad bend, a sada već činite bitnu kariku srpske rock scene? Zbog čega je to tako po tvom mišljenju?
Zbog toga što niko od nas ne postoji nekoliko godina. Svako od nas svira minimum 17 godina. Ne znam koliko su ljudi upoznati sa članovima benda, eto još jedne prilike da ih bolje predstavim ljudima. Pavle Kirćanski je poznat kao gitarista i kompozitor zrenjaninskog HC benda Impurita i plus je profesor klasične gitare u srednjoj muzičkoj školi “Josif Marinković”.
Darko Kurjak i Dalibor Kurjak su ostavili najviše od svih nas ona ovoj sceni, najviše su vratili kosmosu dar koji im je dat. Posebna genetika, retka i jedinstvena… Zaista.
Darko svira sa Partibrejkersima 17 godina, jedini bubnjar koji je opstao toliko dugo u tom bendu (osmeh). Svirao je takođe i sa Oruzjem protivu otmičara, dok je Dragana pevala, zatim Gluve Kučke, Dzukele… Trenutno svira i u bendovima Memlah i Hurricane Brothers. Dalibor – njegov rođeni brat koji ga je na kraju krajeva naučio da svira, je svirao i komponovao u Gluvim Kučkama koji su 1994. godine nastupali na SZIGET festivalu u Mađarskoj na main stage-u. Miloš Kralj naš basista koji nažalost više ne svira sa nama svira sa Darkom u bendu Memlah i Mistakes of Pajče. Zamenio ga je Ištvan Barna, sjajan basista koji nije iza sebe imao konkretne autorske priče ali zato live jam session reči opisuju njegovo muzičko iskustvo. Rad sa poznatima i nepoznatima, na neviđeno nosi sa sobom puno hrabrosti i puno dobrih lekcija.
Nekako je glupo pisati o samom sebi, ali iza sebe imam dovoljno iskustva. Ne manjka svakako, i dugo već se borim za rock and roll. Pre HYPE-a sam svirala bass, pevala i komponovala u bendu The Spanks.
Koliko ste zadovoljni zastupljenošću u medijima i reci mi uopšteno koliko mediji pomažu bendovima na našim prostorima?
Postoje oni koji se stvarno trude, kao ekipa iz Gruvanja, Studio M, emisija Bunt… Ima ljudi koji žele da ostave nešto dobro iza sebe, tako što će pomoći i drugima. Takvim ljudima se uvek vrati sve na dobro. Ne mislim da je situacija idilična, čak ni blizu normalnog. Kao da su odustali od nas. Kao da su zaboravili da je rock and roll bio osnovni deo njihovog sazrevanja, kod nekih je i ostao, a neki su se jednostavno prilagođavali novim klimama. Volela bih da se vrate one stare dobre face koje su znale da rade taj posao kako valja. Ovo je poslednja šansa.
Koja je poruka vaših tekstova, šta zelite da poručite svojom muzikom?
Mi nemamo neku kao ideju šta zelimo da poručimo nekome. Osnova je ljubav i bunt. Neke priče, šta više sve priče su veoma intimne, lična iskustva koja oblikujemo u neku kao univerzalnu emociju, nikako namenski, već krajnje spontano.
Za one koji ne prate aktivno bend, reci mi neke bitne koncerte koje ste odsvirali.
Svirali smo na Exitu više puta na Fusion stage-u i na Rifs and beats stage-u, zatim na In music festivalu u Zagrebu na main stage-u, Warriors Dance festivalu na Take me to the hospital stage-u. Svirali smo na šabačkom letnjem festivalu ŠLF, Koncertu Godine u Novom Sadu, zatim TLO festu, Kulpin Festu…
Koliko je imidž bitan za vaše bavljenje muzikom?
Mi nažalost nemamo nikakav imidž. Iskreno volela bih da nas neko uzme i malo izfazonira jer nam je to preko potrebno (smeh), ali se uvek nekako setim Pearl Jam-a i još nekih bendova i realno ni oni se ne oblače Bog zna kako fensi, samo što su vremenom mogli sebi da priušte malo bolje komade odeće koji su na kraju opet jednostavni, bez mnogo filozofije. Ipak je to rock and roll ne glam rock.
Iz tvog ugla, šta misliš o srpskoj rock sceni?
Scena ne postoji, postoje bendovi koji su wanna be varijante i oni koji su true, to je na kraju krajeva uvek postojalo. Naravno bitno je da se svira, e sada publika je ta koja me brine. Isuviše su nekako u klan modu. Mislim da bi trebali da daju šansu i drugim bendovima koji su takođe fenomenalni. Mislim da publika treba malo da se disciplinuje u smislu da postane fleksibilnija, a samim tim i selektivnija u isto vreme, mislim da je tu caka. E sada, dosadnih i loših bendova ima koliko hoćeš, kao i genijalnih koje bi slušao danima bez prestanka.. Znači, to nije opravdanje za to što većina tih takozvanih hipstera odlaze na neku odličnu rok svirku i onda posle toga odu na neku nebuloznu novopečenu senzaciju koja falšira do besvesti nazivajući sebe velikim umetnikom. Ne, ne, ne može se to tako raditi…fuj to!
Kaoi u politici. Narod bi trebao da odlučuje, narod ima moć, narod je vlast. Ne tamo neki levi pojedinac koji diktira trendove u hipsterskom svetu.
Šta je trenutno aktuelno kod vas? Da li spremate neke nove pjesme, možda album?
Nove pesme nastaju itekako, uskoro ih i snimamo. U planu su i stvari na srpskom. Sumnjam da ćemo album izdavati, pre će to biti neke maksi singl varijante. To nam je nekako jednostavnije i manje opterećuje. Mi bi ipak volimo da uživamo lenjo u tom procesu stvaranja. Onako hedonistički do kraja.
Da li je bilo ponuda iz Crne Gore da svirate?
Nazalost još uvek ne. Bila bi nam čast da dođemo kod vas u goste! Ja sam čak živela u Crnoj Gori 7 godina. U Herceg Novom i u Podgorici gde sam završila osnovnu školu. Pola familije mi je tamo, tako da i sa te strane bih dodatno volela zasvirati u Crnoj Gori.
razgovarao ĐorđepunX