Dejan Cvetojević (Doghouse) – Uvek je divno sesti u kombi i zapaliti što dalje odavde

U ovoj rubrici donosimo vam intervjue koji su pripremani za knjigu NESVRSTANI VOL. 2 Đorđija Njunjića. Ona će se jednog dana sigurno naći i na papiru, a u međuvremenu, razgovore sa vrhunskim sagovornicima pročitajte ovdje.

OKTOBAR 2017.

Često se vratim na kasete i to kad smo upijali muziku na taj način, tu je bio i Doghouse sa njihova dva albuma. U jednom je još karta sa koncerta koji su uradili sa baskijcima Sagaroi. Intervju JE urađen prije izlaska njihovog albuma “Never Cry Wolf”. Beogradski bend Doghouse pojavio se na sceni u aprilu 1998. godine, što je predstavljalo pravo osvježenje, s obzirom na to da su svirali pod snažnim uticajima, u to vrijeme nevjerovatno popularnih, Bad Religion, Good Riddance, Snuff, Peter and Test Tube Babies, Farside, Strung Out…

Reci mi kad, kako i zašto ste nastali?

PoČeli smo davne 1998. godine. U aprilu iste godine smo imali prvu svirku. ZaŠto smo nastali? Pa tako se potrefilo jednostavno, nije postojao nikakav plan osim “si u fazonu da sviramo?” pitanja.

Od starta ste uhavtili struju tog meLodičnog panka. Ko su vam bili uzori?

Nismo imali uzore iako je neminovno da ćeš u početku pokupiti uticaje bendova koje gotiviš i slušaš. Recimo da se tada slušalo dosta, Strung out, PTTB, Rancid itd.

Skoro sam gledao Paket aranžman koncert na kojem ste i vi. Čini se da je tada publika bila mnogo angažovanija nego danas?

Sve je bilo drugačije, pa i publika valjda.

Zbog čega ste se raspali kao bend, pa opet vratili na scenu?

Postalo je dosadno, nije bilo napretka u muzici, svelo se samo na punk rock, a mene ne zanima da se ograničavam u muzici (rock n roll je malo širi pojam). Vratili smo se, jebem li ga, tako se namestilo…. pojaviše se i ljudi na toj svirci pa smo i nastavili dalje, iako mi je želja bila samo da odradimo tu svirku da bi se “oprostili” kako treba, ali eto, par godina kasnije, i dalje tu nešto tumbamo.

Odradili ste i Grčki tour što rijetko rade bendovi odavde, kako ste došli na ideju?

Imali smo pomoć poznanika koji je spojio celu tu priču, te smo se zadesili na toj prekratkoj turneji. Uvek je divno sesti u kombi i zapaliti što dalje odavde. Svaki dan drugi grad, drugi ljudi, ali avaj, nije suđeno da traje duže.

Šta mislite o stanju u rokenrolu danas?

Rok u Srbiji ne postoji, odnosno, izmutirao je u poseljačeni folk metal i folk rok ili šta god da je ta spoboda sada.

Koliko često svirate, da li ima ponuda za svirke?

Ima ponuda za svirke, mahom se svode na potapš po ramenu, pa još ako bi mogli i da doplatimo nešto da bi svirali. Tako da ne sviramo često, jer koliko god da voliš nešto, ako ne možeš barem pozitivnu nulu da izvučeš, što kažu ljudi, postaje sve teže.

Svirali ste Exit, kakvi su vaši utisci o festivalu?

Exit? Svirali smo iz razloga što nas je Zgro pozvao, i što smo osećali obavezu da mu izađemo u susret jer je i on nama izlazio kada je bila frka, te takvom liku treba vratiti uslugu. Naravno, da napomenem, ekipa oko tog stejdža je bila veoma, veoma gotivna i profi. Sam festival – nemam nikakvo mišljenje o istom.

Šta je sa Crnom Gorom, je li bilo ponuda za dolazak?

Ponude za CG? Nešto se krčkalo, ali kao i previše puta do sada, nije uspelo da se materijalizuje, ko zna, možda uspe nekad

Top 5 bendova i albuma po tvom mišljenju?

Hm, top 5 …recimo ovako:

Motorhead – Another perfect day

Motorhead – No remorse

Metallica – Ride the lighting

GNR – Appetite for destruction

AC/DC – Back in black 

Hvala za intervju!

Hvala tebi na strpljenju, i pitanjima. Pozdrav!

ĐorđepunX