U ovoj rubrici donosimo vam intervjue koji su pripremani za knjigu NESVRSTANI VOL. 2 Đorđija Njunjića. Ona će se jednog dana sigurno naći i na papiru, a u međuvremenu, razgovore sa vrhunskim sagovornicima pročitajte ovdje.
OKTOBAR 2017
Kad, kako i zašto ste nastali?
Pre svega, veliki pozdrav svima koji čitaju ovaj intervju! Downstroy je oformljen juna 2004. godine. Nije bilo nekog konkretnog plana, tadašnji thrash metal bend Anestezija (u kojem su u to vreme svirali neki od sadašnjih članova Downstroy-a) bio je sprečen nastupiti na lokalnom moto-susretu, te smo mi u gradu na brzinu sklopili ekipu koja će ih zameniti, samo nedelju dana kasnije, haha. Kao što možete zaključiti, evo nas i dalje tu, 13. godina kasnije. A, kao da je juče bilo, zaista.
Opredijelili ste se za metal, hc zvuk. Reci mi ko je uticao na vas i kako gledate na taj žanr u regionu?
Nismo mi planirali šta ćemo svirati, jednostavno, u to vreme smo skupili uticaje bendova koje i dan danas slušamo, nekako su to bendovi za sva vremena. Šta znam, Sepultura, Soulfly, Machine Head, Killswitch Engage, Pro-Pain, Metallica, a što se domaćih snaga tiče, Overdrive i Eyesburn. U regionu svakako da ima izuzetnih bendova, neki od njih su nam redovni na plejlistama, kompilacijama, a ponekad se srećemo i na zajedničkim koncertima. Svakako da nismo ograničeni na taj podžanr, generalno uživamo gledati/slušati metal (sve postojeće i nepostojeće pravce), hardcore i alternativne izvođače.
Dolazite iz Kikinde. Reci mi nešto o tom gradu i rock n rollu. Da li osjećate taj „nedostatak“ što niste iz Beograda ili Novog Sada?
Kikinda je mali grad, no nekada vrlo jak sa rock scenom. Često se to čuje, nekada je bilo bolje, ali zaista je tako. Možda nismo iznedrili neke top poznate bendove, ali se rock ovde uvek održavao. Ako pričamo o metalu, nedavno sam sa Kulturnim centrom objavio CD kompilaciju na kojoj se našla skupina metal bendova u periodu od 1996-2016. godine, dakle 20 godina! Nažalost, 99% bendova više ne radi i trenutno po tom pitanju vrlo loše stojimo. Manjak klubova, bendova, nezainteresovanost, sve je to uticalo da neke druge stvari iskoče u prvi plan. Što se pitanja o nedostatku tiče, ne znam, nisam previše razmišljao o tome, Beograd i Novi Sad će uvek biti centri mnogo toga, pa i muzike, te je verovatno bendovima ponešto lakše. A da mi sad neko kaže da je po “default”-u bend dobar ako je iz pomenutih gradova, ne bih se ukačio na to, sigurno. Srbija je mala zemlja i dobro je da gotovo u svakom gradu imamo najmanje jedan top bend.
Osjetili ste šta znači svirati na svjetskom festivalu kao što je Wacken open air. Reci mi više o tom iskustvu?
Nedavno je bilo 10 godina od tog nastupa. Čast nam je da smo bili prvi u ex-YU kome je to pošlo za rukom. Previše puta sam to pominjao, ali me ne mrzi da opet kažem da želim da to svi dožive. Wacken je vrlo ozbiljan i profesionalan festival, organizacija je vrhunska, izvođači i atmosfera fantastična. Definitivno nešto što se ne zaboravlja, nikada.
Kako i gdje snimate i objavljujete materijal?
EP “I Scream Every Day” i album “One Size Fits All” smo snimili u studiju Chainroom u Senti. Odlična saradnja sa Nikolom i Marjanom Mijićem a ovde ću pomenuti da mi je žao što su batalili tu priču. Barem na neko vreme. Mnoga vrhunska metal izdanja su izašla upravo iz tog studija. Večno smo im zahvalni na prilici da budemo deo te priče. Poslednjih nekoliko singlova (“Illusions” i “Sister” – obradu benda Eyesburn u kojoj nam je gostovao i sam Kojot) smo zabeležili u kućnom studiju ALXiN u Adi, našem komšiluku. Szabolcs je mlad ali vrlo talentovan producent i uskoro ćemo nastaviti saradnju. Debi album nam je objavio SMP Music (online), dok je sam CD podržao i objavio Miner Records. Ovde ću se zahvaliti vašem portalu koji je napisao recenziju za isti, još 2010. godine.
Šta želite da poručite ljudima kroz svoju muziku?
Mi neku posebnu politiku nemamo, tu i tamo nam se neko javi, potraži tekstove da pročita. Ono što nas okružuje je neiscrpna inspiracija. Mislim da je naš glavni adut live nastup gde jednostavno osetimo da je to, to, vraća nam se uloženi trud, ozbiljnost i posvećenost bendu. Kažu da smo jedan od jačih live bendova u Srbiji. Želim i verujem u to. Redovne probe svih ovih godina se moraju isplatiti, haha.
Šta po vašem mišljenju nedostaje sceni u regiji uopšteno.
Mislim da bismo trebali biti složniji, previše je sujete. Naši žanrovi nisu popularni, niti mejnstrim, moramo se držati zajedno i gurati priču, gde god je to moguće. Optimista sam i nadam se da će biti bolje, kvalitet i talenat bendova, portala, producenata je prisutan. Biće bolje, mora!
Ima li poziva iz inostranstva za svirke?
Poziva ima, ali ne preterano, da budem iskren. Do sada smo pored Nemačke, više puta svirali u Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji i Republici Srpskoj. Solidno smo prolazili, u Banjaluci i Temišvaru smo svirali na velikim festivalima kao što su Demo Fest, odnosno Revolution. No, ako nas neko pozove, rado ćemo se odazvati, šta je sa Crnom Gorom? 🙂
Reci mi tvojih top 5 bendova i albuma.
Hm, baš sam nedavno jednom portalu pisao upravo ovo, pa ću i ovog puta ponoviti, mada mi je teško i ne znam koliko je to realno. Ali neka bude ovako: Sepultura (Roots), Metallica (…And Justice For All), Pantera (The Great Southern Trendkill), Korn (Follow The Leader) i Death (Human).
Hvala za intervju!
Hvala vama ljudi! Ovo je naš prvi intervju za neki CG medij! Drago mi je da postojite, te da čujem da je scena živnula i kod vas! Ovih dana slušam vaš Goblin Zeppelin i prijatno sam iznenađen učinjenim! Gurajte, držite se i ne budite sujetni! Sve najbolje i svim čitaocima vašeg portala! Vidimo se nekad kod vas, zovite. 🙂