Cane Hill bi trebalo da budu poznatiji nego što jesu. Za nas koji ih pratimo od starta kvalitet njihvog novog materijala sigurno nije iznenađenje. ’Too Far Gone’ jedno od boljih modernih metal izdanja koje može da ostane nezapaženo samo zato jer je u pitanju bend koji se još uvek nije dovoljno afirmisao.
Još pre dve godine sa ’Smile’ bilo je jasno da su Cane Hill ozbiljni igrači na današnjoj sceni. Novi album je brutalno dobar ali ne i previše žestok. Od prethodnog na kome su bili nu metal opterećeni sada su proširili svoj stil na metalcore ali i pokušali i nešto allternativnije i to se isplatilo. Naslovna „Too Far Gone“ nas energično uvodi u priču. „Lord Of Flies“ je hit koji podseća na zlatne dane Anthrax perioda sa John Bush-om. Teški rifovi u mračnoj „Singin In The Swamp“ podižu atmosferu, još teže idu sa strašnom i usporenom „Erased“ koja bi bila apsolutni hit da su je Korn snimili. Nemoguće je ne uporediti „Why“ sa nekom Deftones numerom ali to i nije tako loše. Neizbežan nu metal dominira u „It Follows“, onda totalno ludilo u „Scumbag“ i „10 Cents“. „Fucking Hateful“ je odlična ali je previše pod uticajem Slipknot-a. Jedna od najboljih je ostavljena za kraj mračna i podmukla „The End“.
Tu i tamo ima delova koji podsećaju na neke poznatije bendove ali teško bi neko trebao da Cane Hill nazove plagijatorima. U svakoj numeri daju sve od sebe i to se jasno čuje. Možda nemaju definisan stil ali imaju muda da eksperimetišu.
Mike Stankovich