Nikada mi nece biti jasna potreba odredenih «ljudi» da komercijalizuju i poslednjeg (polu)grandž giganta. Deset godina nakon što je Blind Melon otišao u istoriju, kada je njihov frontmen (Shannon Hoon) pronaden mrtav u svojoj prikolici (overdose naravno), izdavacka kuca se odlucila na još jedno posthumno Blind Melon izdanje. Tri oficijelna i desetine butlega je previše i za neka mnogo veca imena. Ima «živih» bendova koji nijesu uspjeli da izbace toliko albuma za deset godina, koliko Meloni. No, Live At the Palace i pored svega ovoga je daleko od lošeg albuma. Da je najbolji live nastup – nije, da je zadnji – jeste. Snimljen je nekih desetak dana prije smrti Hoona, na njihovoj tek zapocetoj turneji sa albumom SOUP. Kako god bilo, jedna stvar je sigurna, ovaj bend van Amerike nije doživio pravi uspjeh, a zaslužili su ga. Poslušajte i shvaticete zašto (pa makar slušali i ovaj živi). Izviruci iz Zeppelina i Skynyrda, uviruci u grandž, ostali su daleko iza Pearl Jam, Nirvane i Meet Puppetsa. Cak ni smrt Hoona nije uspjela da im donese (kako to obicno biva) zasluženi publicitet. Upravo iz ovog razloga sam siguran da im od koristi ne mogu biti ni ova posthumna izdanja. P.S. Molim sve koji poslušaju Blind Melon da za zlo ne uzimaju cinjenicu da je Hoon bio dobar prijatelj sa Axl Roseom.