Živimo u svijetu u kome je Edward Bernays neka vrsta malog boga. Možete li za početak razgovora dati neki mali osvrt na njegovo životno djelo, ali i na vašu odluku da upravo tako nazovete vaš bend.
Nazvali smo bend po Bernaysu jer smo htjeli da ljudima oko sebe otkrijemo način na kome se svijet vodi od strane milijardera i njihovih multinacionalnki, vlada, policija i vojski, a to je manipulacija i iskrivljivanje istine u svrhu eksploatacije čovjeka i prirode, a zbog totalne kontrole i zarade. Otkako sam doznao kakva je sve sranja uradio ovaj čovek totalno drugačije gledam na svet. Ne verujem ništa bogatim i slavnima i užasavam se načinu na kom banaliziraju ideje i prave milijarde koje im svi mi dajemo da bi nas posle kontrolirali istima. Evo, uzmimo banalan primer, Netflix poseduje unuk Edwarda Bernaysa. Dal smo mi glupi il nas neko jebe u mozak? Za one koji ne znaju, Edward Bernays je izmislio propagandu.To se danas zove PR, a u osnovi je manipulacija. Pogledajte dokumentarac The century of the Self da vam bude jasnije. Pričamo o jednom od glavnih negativaca koje je ova planeta rodila. Živimo u njegovom vremenu, možda ste primetili koliko mu je uspjela ta njegova tamna ideologija. Ali mi smo ljudi sunca, borimo se protiv tame dok nam srce kuca!!!
Nedavno je objavljen album „Vtora mladost, treta svetska vojna“. Možete li našim čitaocima reći šta za vas predstavalja ovaj album i kakav je prijem do sada?
Album smo čekali punih 11 godina. Od našeg formiranja 2006. pa do 2017 na vlasti su bili VMRO-DPMNE i DUI tako da je sva naša kritika bila upućena pretežno njima jer su oni vladali. Otkad su SDSM dojahali svojim kriminalnim konjima i nadovezali su se savršeno, kao da su jedna ista partija (ja tvrdim da jesu!!!) u nama se stvarao ovaj album. Sada je jasno, mrzimo svaku vladu jer evidentno i oni mrze nas, inače bi živjeli lepo i pjevali bi o suncu, pčelama i cveću. Album prolazi odlično, ljudi ga vole i svirali smo puno koncerata. Novinari mu daju pretežno lijepe recenzije, a bili smo nominovani za album godine na KEXP-ju , IMPALI i brdo ostalih radija, portala, magazina…
Muzički žanrovi su polja na kojima se poigravate. Tako i na ovom albumu postoji pregršt uticaja. Kako teče proces stvaranja i kada sa sigurnošću znate kako će naredna ploča zvučati?
Oduvijek smo voljeli različite interpretacije muzike jer shvaćamo da ipak u osnovi postoji samo jedna muzika. Na nas su jednako utjecali Makedonska narodna muzika, posebno čalgije kao Ohridski Trubaduri kao i Gang of Four, Fugazi, Gossip, Crass, LCD Soundsystem… kao i Disciplina Kičme, Padot na Vizantija, Azra, Hoću Neću, AK47… Muzičke žanrove najčešče izmišljaju izdavači kako bi prodali ploče. Za muzičare sve to retko i da postoji. Mi se radujemo kad rokamo.
Neformalni pokreti građana i ljudska prava su nešto više prisutniji poslednjih godina nego ranije. Kako gledate na ove pojave, s obzirom na to da vam ja aktivizam veoma bitan, a i da je poslednji album poziv na građansku neposlušnost i poštovanje ljudskih prava?
Uh, teška tema. Mi dolazimo iz anarhističke grassroots scene puno pre nego što smo formirali ovaj bend. Kad smo mi protestovali protiv ratova na Kosovu, Iraku, Avganistanu bili smo punksi koji su se skupljali u podrumima i bili dio mreže istih takvih malih kolektiva iz celog sveta. Kad smo izdali prvi album svi oni ljudi koji su posle toga postali SOROŠ-NGO-EU aktivisti čudili su se zašto imamo igrivu muziku a Tina piše takve političke tekstove. Sada se ista ta ekipa raduje da ulazimo u NATO i nemaju ništa protiv kapitalističkog nasilja prema nama običnim građanima i sprovode taj svoj aktivizam zajedno sa vladom.
Koliko do publike dopiru poruke i dosta kompleksna socio-ekonomska situacija iz koje bend dolazi i o kojoj uveliko pjeva?
Mi verujemo da je naša publika educirana, tako da uzajamno učimo jedni od drugih. Prepoznajemo se sa svim tim ljudima, oni su ljudi koji dolaze na naše koncerte, a mi im sviramo. Kad mi ne sviramo, onda smo mi ljudi koji dolaze na koncerte i slušaju muziku. Zajedno smo dio naroda koji živi pošteno.
U jednom ranijem intervjuu koji je objavljen na našem portalu, vaša koleginica iz benda Kristina Gorovska je rekla da kao ekipa zagovarate ideologiju poštenog života. Da li biste dodali nešto na ovaj njen komentar.
Još uvijek živimo po tim pravilima, totalno odbrnuto od pravila pravog Bernaysa. Ponavljam, mi smo obični ljudi, dio makedonskog naroda, nismo mi nikakvi proroci ili elita. Hodamo po zemlji, vozimo se gradskim prevozom, uvijek smo malo gladni, ali nikad se ne prodajemo ili predajemo.
Vodite i etiketu Balkan Veliki. Reklo bi se one-man-label. Koliko je zahtjevna ova strana muzike i kako uspijevate da izbalansirate kreativni dio posla sa njom?
Balkan Veliki je više fonoteka nego label. Radi naporedno sa muzičkim studijom 1060 i izdajemo na internetu našu muziku i muziku naših prijatelja, muziku koju volimo. Nemamo dogovore i ekskluzivu, samo ruke ,srce, muzičke instrumente i lopatu. Trudimo se da label ima bolji nivo iz godine u godinu, ali teško je to postiči kad si iz Makedonije. Teško, ali ne i neostvarivo pa zato i label postoji. Inače, u ovih tri i po godina bar sam 10 puta pomislio da zatvorim label ali uvek čujem neku lepu muziku, sretnem neke dobre ljude. I tako…polako, prešli smo cifru od 100 izdanja. Proverite https://balkanveliki.bandcamp.com/
Da li mislite da je danas više nego ikad važan DIY segment?
Oduvijek bio i ostao najvažniji. Tamo su ljubav i poštenje. Prodaja, marketing, distribucija… to je već nešto drugo, nešto kao kad si stidljiv, pa moraš da popiješ čašicu, dvije kako bi krenuo pričati sa ljudima.
Djelovanje kroz Balkan Veliki me donekle podsjetilo na Listen Loudest, a vidim da vaša etiketa objavljuje i radove osnivača LL – Zdenka Franića. Da li su to iste frekvencije, podrška gerilskom saborcu?
Zdenko je jedan od mojih ućitelja i Balkan Veliki ide stopama Slušaj najglasnije. Puno sam naučio od njega i još uvijek puno učim. On je prava faca, kad sam ga upoznao shvatio sam da je isti kao šta sam ga zamišljao. Mislim da današnja scena nije svjesna njegove veličine i značaja. Ja jesam i sretan sam da smo drugari.
Kakva je situacija sa medijima u Makedoniji i koliko oni prate Bernays Propagandu?
Uvijek smo sa medijima imali čudan odnos. Sve do 2016. uopšte nismo pričali sa mejnstrim medijima. U zadnjih četiri godine odradili smo brdo intervjua, ali sve mi to nekako djeluje kao pišanje uz vjetar. Blogovi, fanzini, podcasti,indi radija… to je naša ekipa.
Neizostavno je pitanje o trenutnoj političkoj situaciji u vašoj zemlji. Nakon ispunjavanja želja iz Brisela, ostavljeni ste van evropskog kolosjeka. Kako ljudi u Makedoniji doživljavaju ovakav obrt?
Makedonija živi u okupaciji. Stranci su nam gazde, nasilno i kriminalno je promenjeno ime, zakon ne postoji za bogate, brdo ljudi se iseljava, svi su u depresiji i jedva sastavljaju kraj sa krajem… jel vam zvuči poznato? Muka mi je pričati o tome. Ali mi smo mali i žilavi… brdo smo okupatora kroz istoriju poslali doma. A posle toga sednemo u svoje dvorište sa familijom i prijateljima, skuvamo hranu, popijemo po koju, zapjevamo i zaigramo i čekamo da sunce opet izađe kako bi znali gde nam je dom. Hvala vam na ovoj prilici da se obratim Crnogorskoj javnosti i nadam se da se uskoro vidimo.
Razgovarao: DL