ŠAHTOM U GLAVU!
Razgovor sa frontmenom kultnog beogradskog street-oi! benda Šaht,Aleksandrom Rogićem – Rogom povodom izdavanja novog albuma Šahtom u glavu u izdanju beogradskog One Recordsa. Više o njima možete naći na www.myspace.com/sahtpunk
Izašao je novi album “Šahtom u glavu”. Možeš li nam dati neke detalje. Kako ste zadovoljni albumom, gdje je sniman, ko je svirao na njemu, gdje je distribuiran Da li će moći da se kupi u CG, ko je izdavač itd.?
Album “Šahtom u glavu” je sniman tokom leta 2008. godine u Studiju 38 u Novom Sadu. Za produkciju je bio zaduzen Gaga Vrisak koji je dojajno odradio posao tako da smo veoma zadovoljni. Ovo je više streetpunk album nego prethodni na kome smo malo više eksperimentisali sa ska, rege i hard-core forama. Izdavač je beogradski One records za koji smo se odlučili, između ostalog, zato što ima odličnu distribuciju. Koliko znam, “Šahtom u glavu” se može nabaviti u IPS-ovoj prodavnici u Podgorici (Njegoševa 38).
O čemu album govori, da je Šaht ostao dosledan Oi-Street varijanti punk muzike?
Istresli smo, kao i uvek, sva govna po političarima, pozerima, pandurima, seljačinama i estradi, ali ima i par ljubavnih pesama – o alkoholu, Beogradu, ulici i velikim dudama. Da, to je čist streetpunk! 100%!
Da li planirate neku turneju kao promociju albuma i da li ima poziva van granica Srbije?
Počinjemo sa nastupima krajem godine u Beogradu i nećemo se zaustaviti do sledećeg albuma. Pored Srbije, sviraćemo i u Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj.
Pored bavljenja muzikom šta rade momci iz Šahta i koliko je danas teško svirati punk na ovim prostorima? Da li je teže danas ili kada ste počinjali ako se ne varam ’88 ili ’89?
Nikada nismo gajili iluzije da ćemo zarađivati neke bitnije novce svirajući pank. Pošteno rmbamo i zarađujemo. Kintom od svirki pokrivamo samo osnovne troškove (probe, žice, palice i pivo). Od izdanja takođe nema vajde -dobili smo samo diskove čijim valjanjem ne možemo da vratimo kintu koju smo uložili u snimanje. Ali, kad nešto voliš, cena nije toliko bitna. Najbitnije je da mi i dalje uživamo u svemu ovome. Nama je mnogo lakše nego nekim mlađim bendovima koji se nisu afirmisali, ali to nikako ne znači da smo zadovoljni nezavisnom scenom koja, u stvari, i ne postoji kao takva, bar ne organizovana. Sve oko nas je jebena estrada i ako nisi u dilu sa vlasnicima iste, onda si na margini. Pritom nam ne pada na pamet da sviramo na Exitu i sličnim sranjima jer je to ponižavajuće za domaće bendove. Mi se zalažemo za oživljavanje klupske scene koja je poslednjih godina u kurcu zbog jebenih menadžera koji jure samo profit i ne vole ziku kao momci iz bendova. Krajem osamdesetih i tokom devedesetih smo bili klinci i svaku svirku smo veličali do biblijskih razmera. Sada smo klinci u duši, ali smo namazani i zajebani zbog života koji nije bio uopšte lak. Više smo na zemlji, ali smo i dalje besni. Kada ostaneš u ovom tripu toliko godina, onda mora da si neviđen ludak i entuzijasta. I što si stariji, sve si luđi. Sada znam da ćemo ovakvi biti do kraja života.
Sada jedno pitanje iz oblasti sporta? Da li Šaht kao bend i dalje prati fudbal, znamo da ste ranije radili pjesmu “Svi na stadion”, i ako se ne varam pratili Crvenu Zvezdu. Kako danas stoje stvari sa tim?
Pa naravno, pored panka, Zvezda je život, a ostalo su sitnice. Našim venama teče crveno-bela krv!
Znamo da ste jedan od rijetkih bendova koji je svirao sa punk legendama kao sto su Toy Dolls, Real McKenzies, skoro sa Agnostic Frontom, takođe na prestižnim festivalima Rebellion ex-Wasted? Kakva su iskustva sa tim svirkama, da li je nastavljena saradnja sa nekim od tih bendova?
Svirali smo na festivalu Wasted 2006.-te u Blekpulu povodom tridesetog rođendana pank pokreta. Sada se taj festival zove Rebellion i održava se, osim u Engleskoj, i u Beču. To je najjače iskustvo koje smo ikada imali i posle toga više ništa nije isto. Kada upoznaš sve te matore frikove na koje si se sekao kao klinac, shvatiš da je to i tvoj život i da ga ništa ne može više promeniti. Našu generaciju je sjebala izolovanost i najbolje godine su otišle u nepovrat. Šaht i naša publika je opstala zbog toga što pank ne poznaje granice i razlike među ljudima. I dalje smo u kontaktu sa menadžerom festivala – Darenom, pa ko zna, možda se ubacimo da sviramo u Beču. Što se tiče svirki kod nas, svima je dojadilo, pa i nama samima, da budemo predgrupa svim tim bendovima. Pomisliće ljudi da u Beogradu i Srbiji postoje samo Šaht i Vox Populi. Mi organizatorima služimo samo da bi dovukli što više publike, a nas zauzvrat ‘časte’ toplim jeftinim pivom dok broje kintu iza bek stejdža.
Na kraju da li mislite da li Šaht kao bend ima mjesto koje zaslužuje u Srbiji s obzirom na period koji ste progurali u doba režima Miloševića, zabrane emitovanja, ali opet sa toliko snimljenih albuma,odsviranih koncerata?
Nismo se previše guzili da pokupimo neke zasluge, ali su to učinili drugi. Sada gledamo ‘buntovnike’ kako voze besna kola i vraćaju nas u vesele osamdesete. Bili smo tada pank bend, bićemo i dalje. Nijedan sistem nije pravedan, ali ovo kod nas je pravi pravcati javašluk. Borićemo se da održimo scenu i da privučemo što više bendova, jer jedino ujedinjeni možemo da isteramo svoje. Ko hoće, dobrodošao je, a ko neće, nek se jebe. Nikada nikog nismo molili, pa nećemo ni sad.
Hvala puno, jedna poruka za kraj od street-oi! benda Šaht iz Beograda?
Pozdrav svima onima koji se ne mire sa ološem! Živeli!
razgovarao DjordjepunX